Izveštaj Istražnog odbora Narodnoj skupštini povodom izvršnog izviđaja po delu optužbe kabineta Jovana Avakumovića

|| 5 5

начин да би скупштина могла решавати треба да има на окупу од овог броја према, чл. 110. Устава п чл. 19. закона о пословном реду преко половине један више, а то је 68. посланика. Но из извештаја оптуженог министра унутрашњих дела од 92. марта тек. год. Пбр. 3576. који је штампан у 65 броју „Орп. Новина“, види се, даје од стране председника глав. бирачких одбора за поједине округе п вароши објављен избор 198 посланика. У тај списак нису ушли 5 посланика, за руднички округ, а то су: Ранко Тајсић, Лазар Прокић , Раде Протић, Љуба Новаковић, Коста Борис ђевић и Мијаило Деровић, зато што је глав. бирачки одбор за округ рудничке растеран и акта, бирачка одазета, као што ве то види из Факата наведених делу под Бр. Х. те на тај начин исти одбор није могао за ове посланике јавити да су пзабрани, у „Српским Новинама“, као што то прописује чл. 90 закона. о избору народних посланика, а тако исто нису ушми посланици за округ пиротски: Андра Ристић, Ђорђе Ничић и Мијамло Протић зато, што је њих тек верификацијони "одбор у свом извештају од 29 марта тек. године огласио за посланике, а тако исто нису ушли посланици: Саватије Божић и Сретен Богићевић, што су онп имали доћи у скушитину, тек после изјаве посланика. Тодора Туцаковића и Петра Николића, који су изабрани на два места, а ови посланици могли су ту изјаву дати тек онда, кад им пуномоћија буду прегледана пш уважена од стране Народне Скутштине, дакле, после пошто седнице Народне СОкушштине буду отворене указом владе, као што то прописује чл. 92. закона о избору народних посланика.

Сви ови посланици, који нису могли бити у Окушштини, кад је она решавала о избору вериикационог одбора, стављени су у извештај верификационог одбора као да су ту баш шуномоћија предали, што тврди списак њихових имена, приложен истом извештају, у коме се вели, да је на окупу било свега 74 посланика. Кад се ови 10 посланика одбију од броја посланика, означених у из-

"_вештају верификационог одбора, онда на окупу кад је биран вериФикациони

одбор, и кад је влада г. Авакумовића отворила Скупштину, није било више од 6/ посланика, ато није довољан број за решавање, по чл. 110. Устава и чл. 12. закона 0 пословном реду у Народној Скутиштини. Овим својим поступком кабинет г. Јована Авакумовића погазио је горњи члан Устава и закона о скушитинском пословном реду.

) Оптужени г. Јован Авакумовић и његови другови, у својој одбрани пред Народном Скушштином ина испитима код истражног Одбора, бране се тиме да они нису били надлежни да се мешају у рад Народне Окупштине, и да је при главању, кад је биран председник Скупштине гласало 69 посланика; но ова одбрана њина неистинита је, јер као што се из извештаја оптуженог министра унутрашњих дела Пбр. 3586. види, тада при решавању о избору верификационог одбора нису могли бити присутни 5 посланика за руднички округ и 3 за пиротеки округ зато, што пуномоћија нису добили, а тако исто нису могли доћи, на место Тодора Туцаковића и Петра Николића, посланици Сретен Богићевић и Саватије Божић, зато, што по члану 93. закона о пословном реду моглч су доћи тек после уваженог избора оних посланика на чије место долазе и њино изјаве, за које изборно место задржавају мандат посланички, те тако излази да је при решавању о избору верификационог одбора могло бити на окупу само 64 посланика, док по чл. [10. Устава, требало је да буде 69 посланика. Још се мање могу бранити оптужени тиме, да нису надлежни мешати се у рад Скупштине,

јер по тој логици изашло би, да је могло и +0 посланика доћи у Окупштину,

~“

изабрати вериФикациони одбор и уништити избор осталих 91 посланика, који нису могли стићи на време у Окупштину, услед какви било сметњи, те на тај начин уништити право толиких грађана, који су те посланике изабрали. Оптужени као чланови владе били-су позвани да чувају Устав од свачије повреде, па било да она долази од Круне или од народних преставника у СОкупштини, и то тим пре, што им је то одсудно налагао закон 0 министарској одговорности. Они не само да нису чували Устав од повреде, него суту повреду санкционисали отварањем седница такве скупштине, а ово су намерно учинили, јер им је као члановима кабинета, од којих су многи били посланици, морало бити познато колико је бпло

Ме