Izveštaj Istražnog odbora Narodnoj skupštini povodom izvršnog izviđaja po delu optužbe kabineta Jovana Avakumovića

лог о овом није ни подносио на решавање министарској седници, а то су и остали оптужени министри у одговору свом навели, има се сматрати да је ову повреду Устава према чл. 2 изборног закона, и чл. 3 закона о министарској одговорности учинио сам г. Рибарац као бив. Министар унутрашњих дела; а остали да за ово не могу бити одговорни, кад према. признању |. Рибарца ово није ни изношено на решавање у министарску седницу. Оптужени г. Рибарац признаје да декрет за накнадна избор није предлагао, али се брани тиме што држи да је то Скупштинско право, позивајући се на одредбу чл. 93 изборног закона и чланова 0, 7, Qg nw 10 пословника Окушштинског, што у ствари не стоји. Прва тач. првог става чл. 98 изборног закона односи се на попуњавање упражњеног посланичког места лицем, којеје на реду у оној кандидатекој листи, из које је посланик, чије место има да се попуни, а то је посао Народне Окупштине. А O. тач. првог става односи сена случај, кад је листа исцрпљена, из које је посланичко место упражњено и онда се има попунити накнадним избором најдаље у року од месец дана. Овим прописом закона није казано да се овај рок има рачунати од дана, кад је Окупштина место умрлог посланика огласила за упражњено, нити би овакој одредби имало смисла.

Исто тако неосновано је позивање и на чл. 6, 7, ди 10 скупштинског пословника, који се односе на рад верификацијоног одбора о прегледу пуномоћија и свршених пзбора, што се све огледа јасно из одредбе чл. 10. пословника, који се односи на избор, којије поништен 04 верификационог одбора и СОкуш-| штине, само су у овом случају, кад Скупштина решава 0 уништењу избора, одлу- | чује: или да бе из дотичне листе другим пошуни, или ако је поцрпљена, да се преко министра нареди нов избор, према чл. 10! Устава. У овом случају, за ој се мивистар оптужује нити је одбор нити Скушштина решавала о ништењу избора, нити је могла ни смела решавати, кад је самом смрћу Вучковића престао посланички мандал и његово посланичко место упражњено. Оптужени г. Рибарац у потврду свог мишљења навео је још и то: како онкао Министар није могао знати је ли исцрпљена листа, на којој је као кандидат био пок. Вучковић, пошто се изборна акта находе у Окупштинској архиви. Но ова његова одбрана без икаква је стварна основа, кад је познато да се све кандидатско листе пред изборе штампају у «СОрп. Новинама», а тако исто и резултат пзбора са навначењем, који јен из које листе изабран за посланика, што је све т. Министар могао сазнати, само да је водио рачуна о Уставу. Одбраном својом оптужени г. Рибарац ни у колико није могао доказати ни према одредби изборног закона ни према одредбама пословника Окупштинског, да језа наређивање накнадног избора у случају смрти посланика, кад је листа, на којој је био кандидат исприљена, потребно било скупштинско решење. На против према чл. 101 Устава и чл. 9. изборног закона била је његова дужност, као Министра унутрашњих дела, да учини предлог, а кад ово лије учинио, он је повредио чл. 10! Устава, која је кривица из чл. 2 тач. 9. закона о минстарској одговорности, а казни се IMO #4. 8 истога закона. Остали оптужени Министри за ово дело не могу и не треба да буду одговорни

према чл. 3 закона O министарској одговорности. у |

Шш ДЕЛО

Повреда чл. 52. Устава.

По 2 ставу чл. 52. Устава трговински уговори вредиће тек онда, пошто шое одобри Народна Скупштина. Г. Авакумовић и остали оптужени бив. министри за повреду овога чл. Устава, признали су пред истражним одбором да су у министарској седници одлучили да се трговински уговор закључен између Србије и Аустро-угарске продужи од ! Јануара, 1893 до 18 Јуна исте године, и на ту цељ овластили г. Авакумовића, као председника министарства и министра иностраних дела, да може у име целокупне владе то извршити. Поред његовога признања, то се тврди и писмом председника министарског Савета од 19 Децембра

[за || | | i |