Izveštaj o radnji srpskog društva „Crvenoga krsta“

89

како је он приватним путем упитао мењачку радњу Меркуру Бечу, били она, ако би се пројект остварио, примила на себе продају извесног броја срећака Српског Црвеног Крета, добио одговор, да је ствар за Меркура одвећ мала и да он држи да би се друштво уморило издавајући сваке године такве срећке, а да неби опет постигло све оно, што друштво треба да оствари. Услед тога Меркур је, на позив његов, обећао поднети понуду, којом би друштво Шрвеног Крета дошло у један мах до великих новчаних средстава.

Сада је Меркур послао нарочитог свог пуномоћника друш= тву у лицу г. Антона Шлезингера, директора бечког банкареког друштва, које је власник мењачке радње Меркур.

Подноси писмо Меркурово, којим се Г. Шлезинтер код друштва акредитира, као и понуду са планом о извлачењу срећака п амортизацији лутријеког зајма. По тој понуди, коју у преводу прилаже, друштво Шрвенога Крста издало би о трошку Меркуровом 300.000 ерећака. За откуп тих срећака положио би Меркур друштву 600.000 динара једаред за свагда која сума прелази одмах на слободно руковање друштвено. ()јсим тога Меркур OM положио 3,496.000 дин. у 59, српској ренти у српеку државну касу, којом би се сумом за 50 година пеплаћивали згодитци и амортизовале све срећке, које би Меркур у 900.000 комада у 15 дин. сваку, продао.

Шредведништво, не улазећи у читање и оцену поднете понуде, претресло је само питање, да ли ће се понуда моћи примити и остварити, па је после дуже живе дебате решио:

да нарочита комисија простудира и оцени поднету по нуду, а у комисију изабрани су гт. Илија Маргетић, Никола Кремановић, Јован Мишковић, Коста Лекић, Јован Бошковић, Мијајло Јовановић, Стеван Ћурчић и Милан Ст. Марковић.

Кад комисија понуду проучи и своје мишлење председништву поднесе, оно ће даље поступити, како нађе за најкорненије. Бр. 2.

(Секретар подноси два примерка повезаних извештаја 0 радњи друштвеној од 1881 —1883 г. за Његово Величанство Краља и Њено Величанство Краљицу Заштитницу.