Izveštaj o radnji srpskog društva „Crvenoga krsta“

3

штиту, а 1759. уговор између Фридриха Великог и Луја Француског по коме се цео лекарски персонал оглашује као неутралан.

И то је све за двадесет и неколико векова.

Тек у ратовима Наполеоновим било је поред ужасних гомила мртваца, којима ништа не треба, и такво силество рањеника и болесника да се морао установити војни санитет. Све владе које имађаху стајаћу војску морадоше то исто учинити ако не из човечности а оно у интересу самог ратовања. Међутим та државна помоћ, беше тако нејака према тежини задатка који јој паде на леђа, да није чудо што је војна историја од Наполеона [ до француско-немачког рата 1870-71. препуна доказа како војни санитет ниједне европске војске није био довољно снабдевен потребним људима и приборима да задовољи потребу: Тако н.пр. 1813. год., после битке код Лајпцига лежало је 2000 рањеника пуних осам дана и осам ноћи на бојишту, и ни један од њих није добио ни залогај хране, ни гутљај воде за пиће, а камо ли да је ико превијен или од зиме заштићен. Ето шта је у почетку ХЈХ века значило бити рањен“).

За време Кримскога рата, рекао би човек, могло је бити боље. Европске војске имале су 30 година непрекидног мира за своју реорганизацију, и оне су могле, користећи се огромним искуством из Наполеоновских ратова дотерати свака свој војни санитет до савршенства.

Леђутим ево какво је било стање: У инглеским трупама умирало је равно половина, 50% не од непријатељских куршума, не у борби, него од болештина, само за то што војни санитет није ваљао. Министар војни Херберт у очајању посла г-ђицу Флорансу Најтингалову са 37 инглеских дама и потпуном опремом на ратиште и — умирање спаде од 50% на — 3%. Како у руској војсци беше такође врло жалосно стање, то се велика Кнегиња Јелена Павловна угледала на тај пример и отишла је са 300 руских дама, и оне постигоше сличне резултате.

То беху прве приватне помоћи указане у већим размерама недовољним војним санитетима“).

„Не користити се оваквим искуствима — узвикиваше главни лекар француске војске Ог Скрив — било би злочинство увреде човечанства“).

Па ипак, четири године доцније, у италијанском рату, француски војни санитет био је тако бедно опремљен да су му н. пр. инструменти за ресекцију зглавака стигли осам дана после ужасне битке код Солферина“).

А каква је била та битка што се тиче рањеника >

Ево у изводу шта прича очевидац Ханри Динан у својој славној књизи «Јп зоцуешт де ЗоНеппо»:

Док је још битка трајала француски војни лекари указивали су на завојиштима прву помоћ рањеницма са неуморним самопрегорењем. Многи од тих лекара радили су 24 сах. без прекида, нису се одмарали

8) Dr. A. 7repte, Die freiwillige Krankenpflege im Kriege, ihre Geschiehte und ihre Aufgabe, Berlin, Heymans Verlag, 1895, S. 4.

4) Bolz, das rothe Kreuz im weissen Felde, in Wirchow und Holtzendoris Sammlung wiss. Vortržge, Helt 46.

2) Scrive, Relation medicochirurgicale de la Campague d'Orient, Paris 1857.

5) Bertherand, Campagne d'iftalie de 1859. Paris 1860.

1*