Izveštaj o radnji srpskog društva „Crvenoga krsta“

20

Интересантно је да је у Српском Црв. Крсту још 1880. године покретано питање о проширењу друштвеног делокруга у мирно доба, које је тек после 40 година одлучено, на десетој Међународној Конференцији Црвенога Крста.

Ево шта се може прочитати у протоколу пете редовне годишње скупштине Срп. Др. Црв. Крста која је била 18. јуна 1880. године:

»Бр. 8. Ог Владан Ђорђевић формулише свој раније изнети предлог: да Српско Друштво Црвенога Крста у мирно доба помаже оне који дођу до несреће без своје кривице епидемијом, глађу, поплавом, пожаром, земљотресом и т. д. разлажући опширно побуде за тај предлог".

У истом протоколу може се прочитати цела дискусија после које је предлог упућен главном одбору на размишљање.

То размишљање трајало је преко 40 година.

Међутим „десета Међународна Конференција Црвенога Крста од године 1921., позива сва друштва Црв. Крста да предузму и развију на кародном и међународном земљишту нову радњу у мирно доба, борећи се у целом свету противу заразних и свију других болештина и радећи на заштиту детињства".

„Десета Конференција позива свој Међународни одбор да испита да ли је могућно препоручити Владама Потписницама Женевске Конвенције закључење једне нове конвенције, ако би се усвојило горње проширење задатка Црвенога Крста у мирно доба, нарочито његове функције за помоћ популацијама, које су задесиле јавне невоље.

Десета Конференција изјављује жељу да би ова нова конвенција узела у призрење могућност за међусобно осигуравање народа противу јавних невоља као и опортуност идеје о обавезном осигуравању свију грађана противу елементарних несрећа и јавних невоља.

Десета Конференција изјављује жељу да би се основали Међународни капитали, како би се могла остварити хитна решења противу садашњих јавних невоља и да би сва друштва Црвенога Крста могла одмах приступити састављању међународних капитала за тај циљ".

Надајмо се у филантропију свију друштава Црвенога Крста на свету да ће се ове одлуке и жеље десете Конференције Црвенога Крста у релативно кратком времену остварити и да ће наша друштва у мирно доба, при трешњама, (земљотресима) поплавама, гладним годинама, заразним болештинама и распрострањеним епидемијама, при великим пожарима и свима елементарним несрећама учинити роду људском исту и много већу помоћ него док су се ограничавале само на помоћ ратним рањеницима и болесницима.

У осталом, и ако делокруг Српског Друштва Црвенога Крста не беше у статутима друштвеним раширен, како је његов оснивач предлагао, опет је оно у своме мирнодопском раду помагало новчано старе рањенике и инвалиде, куповало за њих протезе, помагало пострадале од града у Пожаревцу и Руднику, слало је о свом трошку 44 ратника из Суг. рата у бање, ставило је беогр. општини 50 кревета на расположење кад се била јавнула колера 1892. год.; давало је редовну годишњу помоћ једноме ратнику који је у рату ослепио, дало је новчану помоћ пострадалим од поплаве; кад је 1901. изгорео цео санитетски

OM) —— o =