Izveštaj rusko-srpskog kluba u Beogradu

60

ништа поуздано не могу рећи, јер за то осим обе-

·_ Ћања и лепих речи, немам никаквих других пози-

тивнијих факата.

Много одређеније и са већом вероватноћом могу да говорим и судим о резултату мога рада у она друга два правца: преко јавнога мњења и путем предавања.

Да бих што јаче заинтересовао одмах у самом почетку јавно мњење и свету Одеси (тамо сам ја отпочео свој рад) ја сам овако поступио. Потражио сам највиђеније преставнике српске колоније п са њима удесио, да се одржи једна седница, на коју су као гости били позвати: по неколико виђенијих Руса, Чеха, Пољака, Бугара и неколико новинара. Та је седница, наравно, била посвећена искључиво питању 0 анексији Босне и Херцеговине и њеном значају по нас Србе. Г. О-. Радован Клисић у својој речи, којом је ту седницу отворио, нагласио је, да је вечерас нарочито позвао Србе п њихове осведочене пријатеље, да чују најтачније извештаје о данашњем положају на Балкану из уста Ол. Ивковића, који је случајно, својим приватним послом пре два дана стигао из Београда. Ја сам на тој седници говорио доста дуго, објашњавајући искључиво последње догађаје и њихов утицај на Србију и Шрну Гору. Тај мој говор имао је карактер чисто пнформативан, али не губећи из вида, да на тој седници има и других Славена, ја сам при завршетку нарочито истакао опште славенски значај тога питања и том сам приликом додирнуо паралелно неке моменте из недавне прошлости појединих славенских племена, који већ поодавна стењу под притиском немачких и аустри-