Izveštaji Kola srpskih sestara : za 1927 godinu

30

им по чланицама за Ускрс понуде. Војници су били веома задовољни. Сваке године у септембру Коло чини помен својим умрлим члановима и добротворима. : Славу Мала Госпођа прославља својим личном прилозима. Коло је одржало у овој години четири чајанке и на истима имало лепога успеха.

Коло је г-ђи Тавчар у Љубљани честитало прославу = јубилеј

њеног националног рада. Председница са десет чланица посетила скупштину Нар. Жен. Савеза у Суботици. Коло је распродало- 300 комада Вардара. У овој години Коло је одржало 12 редовних и 6 ванредних седница. Чланова Кола са добротворима и утемељачима има 412. Захвални смо свима који су нас у раду помагали. Коло има готовине на дан 31-Х1-1927 год. 98.364 дин. Секретар . Председница Мила, Јосиповић = > Мерсида М. Савић

Коло Срп. Сестара ВЕЛЕС

Колу је би најглавнији циљ, да код овог грађанства буди и што више развија национални дух и свест, а то је чинило радом у Женској Занатској Школи, зато је и рад овога друштва у главном био сконцентрисан на издржавање и старање о тој школи. Управа се старала да у школу прими што више ученица, у њој су радиле 4 настовнице и то две стручне, и две хонорарне, којима је поред наставе главни циљ био буђење националне свести. Управа је послала једну сиромашну ученицу у домаћинску школу у Београд као питомицу Академије Наука.

Управне чланице су по могућству дежурале и надгледале раду школи; водиле су бригу о издржавању школе т. ј. старале су се да школа не оскудева у потребама.

Школа је издржавана од прихода које је сама донела радом, добровољним прилозима, помоћи од Министарства Трговине и Индустрије и приходима од забава и концерта.

Осим старања"о издржавању школе Коло је имало и других хуманих циљева, помагање сиротиње и невољника. Тако, помогнут ја Петар Новаковић из Лике са 200 дин., ђаци из битољске богословије приликом приређивања концерта у Велесу са 200 дин.; служитељка Сута Анђеловић приликом смрти у кући са 50 дин. затим, помогнут је Милутин Рафаиловић ђак са 100 дин.; пружена је помоћ и француском студенту, који је правио турнеју кроз нашу земљу и остао без новца. Помогну је са 200 дин. и Ђорђе Јонић инвалид.

Седнице су држане један пут месечно на којима су решавана сва главнија питања. На једној од тих седница решено је, да се ступи у контакт са свима друштвима у месту, да би се подигао један заједжнички дом, под именом Народни Дом, где би сва друштва за себе

имала потребне просторије. Поводом тога Управа је ступила у сарадњу“

цевит