Izveštaji Kola srpskih sestara : za 1927 godinu

Свима нам је познато каква је потреба и разлог био што смо се морали одлучити, да се са свом нашом малом уштедом (40.000 динара) наканимо, да отпочнемо и довршимо оваку зграду, која ће нашем поколењу служити као лијеп примјер пожртвовања и самопрегора. При градњи нашег Дома најбоље се видило што су у стању учинити удружене женске снаге. А при отпочетку градње било је људи који су пролазећи покрај Дома иронично бацали погледе, сумњајући да ће наш Дом и под кров доћи, а камо ли да ће се ту створити лијепа и укусна зграда и да ће у њој бити смјештена једна установа, која ће наше дјевојчице стручно за живот спремати и културно просвјетно васпитати. Али и највећи песимиста и женомрзац је своје мишљење о улози жене мало промијенио, кад је видио како сестре редовно дежурају, па кад је видио како једне примају и броје циглу, друге примају и гасе креч, треће отпремају непотребну земљу из дворишта, четврте пишу расписе и купе добровољне прилоге итд. Једном ријечи наш Дом постаде у правом смислу кошница, сестре одборнице пчеле радилице а наша вриједна предсједница показала се као права матица. =

Једино овако сложним и истрајним радом могли смо толики посао савладати и наш Дом за три мјесеца стајао је потпуно спреман и чекао на освештање. -

За градњу Дома у своје враме расписали смо натјечај, али су оферте биле тако високе са цијеном, да ни једне нијесмо могле примити, него смо Дом отпочели градити и довршили у властитој режији. То смо учинили, да радња буде јефтинија, а и тврђа јер смо метнуле гвоздене траверзе, које нијесу биле предвиђене у трошковнику. Те траверзе смо добили бесплатно од државних жељезница.

Одлуком градње Дома у властитој режији пали су на нас тако велики послови и радови као: куповање земљишта и недовршене зграде, израда плана, израда хипотекарног зајма, те уговори и набавка разног материјала, да ми женске и поред најбоље воље и пожртвовања нијесмо могле саме тај тешки посао извршити, него смо позвале у помоћ неколико вјештака и савјетника, чиме смо наш одбор на изванредној скупштини држаној на 26. децембра 1926. год. проширили. У проширени одбор ушли су: господа Др. Ристо Божић, Алекса Јерковић окружни прота, Љубо Мичетановић, Јово Костић и Бошко Тасовац. Овој господи најљепше захваљујемо на њиховом 3заузимању при градњи Дома као и савјету и упутама. Нарочито смо захвални Дру Ристи Божићу, који је кредитирао док нисмо скупили прилоге и добили позајмице, окружном проти Алекси Јерковићу и Љуби Мичетановићу названом од милоште »сестра Љубо«, који су сваком приликом, не жалећи труда и остављајући своје послове, притјецали нама у помоћ. Истичемо са задовољством и захвалношћу г. Хаџи Јусу Песаха који се драговољно јавио, да ће нам помагати, те је збиља сваком приликом био нам на руци и помагао савјетом и радом. Једном ријечи дијелио с нама и добро и зло.

Дужност нам је да овом приликом истакнемо и да се најтоплије захвалимо нашем Главном Одбору, који нас је у овако тешком раду

фра