Izveštaji Kola srpskih sestara : za 1927 godinu

49

Наша школа слави и држи обреде свих вјероисповједи, и стара се да не повреди ни један обичај ни једне вјере. Нисмо пропустили наш лијепи обичај слављења Материца. Тај дан Одбор је приредио откуп за све ученице, почастивши их воћем и посластицама. Три најсиромашније ученице Стручне школе добиле су топле хаљине а три малишана основне школе добре кошуље које су израдиле ученице наше школе.

Крај !. године неочекивано је похвалило цело грађанство које је било на испиту.

Наш би се смер боље остварио да смо имале више срестава, па да смо могле плаћати наставнике, који би могли да одржавају часове из многих врло потребних предмета, јер тек очигледне чињенице, које сусрећемо листајући нашу историју и лијепу књижевност, доказале би нашим младим ученицама да су Срби, Хрвати и Словенци браћа од старина те да је потребно братски слагати се и волети. Но ми смо прилично задовољне и досадањим успјехом а надамо се да ћемо својим устрајним радом постићи и много више.

Свршетком школске године 1926- 27, а на позив Главног Одбора ученице су посјетиле нашу лијепу престоницу и биле су гости наших сестара у Београду. Ученице су се повратиле с неописивим одушевљењем носећи у срцу лијепи Београд и љубазност наших драгих сестара, које им указаше прилику за овако лијепу екскурзију.

Рад Кола не заустаља се на самој школи. Оно ради и у другим правцима. И ако су издатци Друштва били велики оно нипошто не заборавља ни нашу сиротињу. О Божићу Коло је помогло четири немоћне старице са свотом од 200 динара.

Одбору Кола Српских Сестара у Дрв ии послали смо за градњу Дома прилог од 200 динара.

Коло је приредило двије велике забаве и неколико сјела чији је успјех био како у моралном тако и у материјалном погледу добар.

Од среског Вјећа у Коњицу добили смо као помоћ 1000 дин Госп. Ристо Терзић уписао је своју пок. мајку Јефимију за члана добротвора. Исто тако г. Илија Лазић из Сарајева, познати добротвор Просвјете, уписао је за добротворе нашег Кола: пок. мајку Ану и пок. жену Ану.

На дан смрти пок. Бранка Трапарића, који је за живота више пута Друштву изашао у сусрет, Коло га је уписало за члана утемељача у мјесто вјенца.

Оснивача нашег друштва уједно бившу председницу Невену Рајковић на поласку Коло је уписало за свога почасног члана добротвора и подјелило јој друштвену повељу у знак признања за њен велики рад којим је међу свима оставила најљепше мишљење и вјечито сјећање на: вриједну и пожртвовну жену.

Одбор најљепше захваљује свима онима, који Друштво помогоше било новчано или својим радом. Уједно жели да за лијепим примјером горе споменутих личности пођу и остали суграђани, како би се пру-