Izveštaji Kola srpskih sestara : za 1927 godinu
56
Коло Срп. Сестара МОДРИЧ (Босна)
Као досадашњи тако и ове 1927-28 год. рад овог Одбора састојао се у главном у настојању свим силама да одржимо нашу Жен. Занатску Школу.
Економска криза, која на све стране хара, није ни нас поштедила, поред наше најбоље воље за рад и заузимања, те што се тиче прихода врло смо слабо стали. Једини и најбољи извор прихода од приређивања забава тако је опао, да се скоро не вреди око тога трудити. Да нам наша Градска Општина није изишла на сусрет потпором од 3000 дин., ми не би били у стању ни до данас издржавати школу. Е
У школи имамо 18 ученица, некоје од њих плаћају маленкост, а остало је све бесплатно. -
Општи успјех у школи је добар.
Осим издатака за школу, Одбор је неке мање своте давао као потпору појединцима.
Одборских сједница имали смо 12.
Чланица имамо свега 35.
Претплатили смо се на „Покрет“ и „Жена и Свет“.
Стање касе је следеће:
Вишак од прошле године. . . Дин. 5.500ПИО дес ис 29007 ВАС ОДИ ан ава А сна » 21418—— 7 У Кредитној Банци у готову . Дин. 2.199—
УПРАВА.
Коло Срп. Сестара МОСТАР (Херцеговина)
Садашњи Одбор преузео је дужност ове установе у септембру 1927. Знајући, колику смо патриотску и хуману задаћу преузели, настојали смо свим. средствима да истој одговоримо и да што више помогнемо нашој сиротињи, чији је број и до сада био велик, али га је овогодишња елементарна непогода потенцирала. Да би наше приходе повећали, у првом реду настојали смо дау Коло привучемо што већи број чланова свих врста, па смо у томе и успели, јер све што хумано и патриотски мисли и осећа одазвало се је нашем позиву и помогло нас на разне начине.
Колико смо год могли сакупљати и увећавати наше приходе од чланарине, прихода од чајанака, села и забава, ипак нам је веома помогла помоћ, коју смо добили од Одбора Црвеног Крста, Женског Савеза и Цркв. Шк. Општине.
Одбор је сваке седмице држао своје редовне одборске седнице, а у случају потребе, одржавано их је и више. На свакој седници све су чланице активно суделовале и ту су се решавала питања, која су била актуелна за наш рад и средину у којој живимо. Ни једно питање није остало нерешено, јер је увек наилизило на пуно разуме-
Ма