Izveštaji Kola srpskih sestara : za 1927 godinu

23. априла 1928. год. одржале смо у нашем Дому свој главни скуп, са бирањем управе, а у исто време скромно смо прославиле 25. тодишњицу свога рада.

Као госте имале смо: г-ђу Љубицу Спалајковићку, учитељицу у пензији, прву п.председницу Кола из времена оснивања 1903. год. и још десетину пријатеља Кола из Ниша.

Скуп је био врло добро посећен. У 10 час. отворен је скуп поздравним говором председнице г-ђе Илиџановићке. Изабрани су сежретари и оверачи записника. Затим је г-ђа Нешовићка скупу преље ставила госте и захвалила им на пажњи према Колу. Г-ђа Спалајко -вићка је, честитала прославу и у кратким потезима изнела прилике кад је образовано Коло, њихов ради жеље за будућност. Г. Љубодраг Јовановић велича рад Кола и позива га, да сада узме у своје руке васпитање девојчица, јер од њиховог васпитања зависе будући нараштаји. На скупу је решено да се Четничком Удружењу изда 2000 дин. као помоћ за набавку униформе четничке, јер иначе нема од куда да је набави.

После подне примљени су извештаји управног и надзорног одбора, па је г=ђа Михајловићка својим говором развила дискусију о будућем раду Кола; учествовало је више говорница-ка и у начелу је решено: да Коло отпочне радити у своме Дому на васпитању девојчица.

Затим је било на реду бирање нове управе, али на предлог г-ђе Спалајковићке, акламацијом је задржана стара управа, само је попуњена са 12 нових чланица.

По завршетку рада, све су се чланице скупиле око 20 час. у једном хотелу и уз пријатељски разговор провеле 1—2 часа.

Сутра данјеу 11 часова приређен парастос Њ. В. Краљу Петру, свима умрлим члановима, као и националним борцима, који падоше на олтар отаџбине.

Тиме је скупштина свршила свој. рад.

Стање благајне:

Салдо од 1927. год - . . 119.375'13 дин. ПИО Десна Нана о Ел 32.244 —— =» расходи јан Па не аЕ 16.683'50 >»

Чист прижод == == 15.560:50 дин. Целокупна имовина . -. . . 135.93563 » Секретар: 5 Председница: Ружа Р. Нешовићка, Кат. Д. Илиџановић

Коло Срп. Сестара ПАРАЋИН

И ми смо радиле онолико колико смо могле и колико су нам „средства допуштала те смо у неколико одговориле својој дужности. На прво место хтеле смо да отргнемо из заборава имена оних хероја који у години 1918 при ослобођењу Параћина дадоше животе “своје. Њих 14 сахрањени су у порти цркве Параћинске и 9 година