Jakov Ignjatović : književna studija

ЈАКОВ ПГЊАТОВИЋ 37

Срба, без Границе које није имала грађанских права. Игњатовић, као и Петар Чарнојевић, представљали ву крајњи елеменал, били одсудни аустрофоби, готово Кошутовци. На сабору је једно време био п бележник. У једној беседи коју је тамо 1861 говорио види се какво је било његово држање. Заједно са Мађарима, он тражи уставност и грађанска, права од бечке владе, ударајући на цареве »немачке саветнике, који од Аустрије хоће да саграде неко државно чудовиште“ и „смерају на убиство народа“. Додирнувши питање о народностима, он правда Србе и Хрвате што су се 1848, обманути од Беча, борили против слободе а за аустријску реакцију, мислећи да су устали за угрожена права своје народности. „Пије било ни једне битке, у којој Срби нису учествовали. Језгро Матијашеве војске састојало се из Срба; Кињижи Пал није био млинарски момак, већ србски кнез. Познати су Бранковићи, Бакићи, Јакшићи, Радићи, Год. 1849 србски народ дао је земљи у Дамјанићу јунака и мученика. И у жилама великодушне мађарске аристократије доста србске крви тече“. У свом мађарском патриотизму он иде толико далеко да напада и на »аустријски дар“, на подметнуту идеју „смутљиваца. камариле“, „на неку војводину, неко политичко чудовиште, како само неки бечки централист може на свет изнети“').

ЛИ у колико је Федералистичка и чисто национална струја Светозара Милетића узимала више маха, у колико је Где је сраска војводина постајала неке врсте народне химне, у толико је Игњатови-

г) Беседа Лкова Игатовића на угарском сабору, додатакв КЂ бр. 41. Срб. Дневника. 1861.