Jakov Ignjatović : književna studija

36 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

самим учредничким силама књижевној дужности довољно учинити“.

Политичке прилике у Аутро-Угарској стале су се мењати. Порази код Мађенте и Солферина убрзали су пад апсолутизма бечког. Уставни живот почео се будити; ново доба са новим надама јављало се. Јаков Игњатовић, познат као проповедник слоге са Мађарима, био је позван да заузме једно од првих места у српским редовима, у тренуцима када су и Срби и Мађари заборавили на 1848 п заједно се борили противу аустријског апсолутизма. Почело је братимљење са Мађарима. Кнез Михаило подупире ту струју, и на Благовештенски Сабор 1361 шаље Јована Ристића да подржава српску народну опозицију против бечке владе и спрема спразум између Срба и Мађара, који су се тада почели кретати за своје националне слободе и грађанска права. У српским круговима опште је мишљење: ко је против Мађара, оруђе је бечке камариле и непријатељ је српскога народа. Игњатовић постаје један од највиђенијих српских политичара, у оно доба: „народни секретар“ у Карловцима 1859, са платом од 1000 Форината сребра конвенционалне вредности, или 1500 Форината аустријске вредности; 1861, када се уставна реформа почела уводити, он постаје велики бележник у Новоме Саду, у добу када је Змај био подбележник. Двапута, 1861 и 1864, биран је у Бечкереку за посланика на угарском сабору у Будим-Пешти, где је припадао „слободњачкој одлукашкој странци“, стојећи у блиским везама са Коломаном Тисом и Владиславом Телекијем. 1861 ушло је у Сабор 14 Срба посланика, и ако је гласао само „Провинцијал“, где је било око 250.000