Jakov Ignjatović : književna studija

46 ЈОВАН СКЕРЛИЋ

краја века држао перо и сведоџбени исказ потписао; на лицу му се могло запазити да је сад спокојан бпо, што је добродушно дело учинио.“ Тако прича један сведок последњих дана. његових.) Сарањен је 25 јуна по подне, у новосадском светоуспенском гробљу. На гробу му је држао реч, у име Матице Српске, његов стари лични и политички пријатељ Пг. Стеван Павловић, уредник Новога Доба. ")

И после смрти његов ружан живот сметао је његовом књижевном имену. Одмах по погребу, Наше Доба донело је позив „пријатеља и поштовача, Јакова Игњатовића“ да се прикупе добровољни прилози и подигне споменик. На тај су позив одговорили само неколико Срба чиновника у мађарским министарствима, три-четири калуђера, и са тиме је упис закључен! Мађарски листови су га опет хвалили, из разлога који немају никакве везе са књижевношћу. Српски листови су или ћутали, или узгред забележили глас о његово) смрти. Земунско Ново Време, шта више, није га штедело ни после смрти, називајући га проданим пером, тврдећи да је примао 200 Форината месечно из мађарског диспозиционог Финда, да га је за чланке о автономији, илп боље рећи против автономије, плаћао патријарх Герман Анђелић. Другојаче би се српски народ одавао гласу о смрти старог књижевишка, тврдио је земунски лист, да је Јаков Игњатовић „остао онај старп брудер Јаша из некадашњега доба“. Још најречитија је дискретна, песма Змајева, којом је оп опевао смрт старога

5 Наше Доба, 1889, бр. 58. 2) "Гај говор је штампап у Нашем „Лобу, бр. 19.