Jedno namesništvo : 1868-1872

30

папа држава први пут ступила у непосредни поштански додир са целим светом и коракнула један корак напред у свом јавном праву.

Кад је !870 Русија положила Црномореско питање, састала се у Лондону конференција од представника великих сила,

Предвиђајући, да се том приликом може покренути и питање о дунавској пловидби, са којим је скопчанои питање о раскопавању Ђердапа. Намесништво је послало у Лондон свога повереника, у лицу г. Чедомира Мијатовића, са задатком да мотри, да се не би на конференцији донело какво решење, које не би одговарало ни интересима Србије, ни правима, која су јој свечаним актима гарантних сила подјемчена, Основа, упутстава издатих српском поверенику у „Лондону водила је своје порекло из традиционе политике српске, коју је још кнез Милош засновао, кад је за прве владавине своје писао био у Цариград: „не дам ја Ђердапа копати."

Званична преписка вођена приликом Лондонске конференције 1870 год. прва, која је јавности у Србији предана, показује тегобе, које су јој биле на путу, и срећан успех, који је постигнут. Ако је тада Ђердап остао непрокопан, има се једино захвалити напорима Намесништва и потпори, коју му је указала отоманска Порта на Лондонској конференцији.

Ми ћемо доцније говорити о укинућу хатишеривског статута, који је од 1839 г. па све до 1869 год. важио као устав Србије; важио у међународним одношајима, и ако је у замој примени био претрпео многе измене и пре 1869.

За довршење зграде унутрашње самосталности кнежевине овај је успех био велики и значајан, а да он пије био само Формалне природе, ограничићемо се да поменемо, Да су гарантне силе поводом проглашења устава од 1869 год. први пут признале Орбији право да може сама себи устав давати. Не семе се тврдити, да је то признање илузорно после измена, заведених у установама Србије 1861 год. ХатишериФ од 1838

Зара ан ага је