Jedno namesništvo : 1868-1872

87

побудама, које су покренуле Кнежевско Намесништво, да. приступи реформи земаљскога устава. Оно прима владавину "земље у једном критичном тренутку. На престолу се пуши крв најплеменитијега владаоца српског; убилачка завера стоји једном ногом у земљи, а другом у туђини. Нико још живи не зна, да лисе одмотало свеколико клупче завереничко. У томе стању, у тој неизвесности, шта је било природније, но да Намесништво уђе у интимнији додир са самим народом и да се обазре на жеље, које је он изразио на Великој Скупштини преко својих 500 посланика2 Ако велика Народна Окупштина није израз струје, која у њему живи, онда бисмо желели чути, који су то пречи и надлежнији органи, који изражавају жељу и вољу народну. А да је још и за живота кнеза Михаила било те струје, довољан је доказ, што је и сам Кнез помишљао на уставну реформу своје земље. Како је „ступио на владу 1960, он је послао Јована Мариновића свима гарантним дворовима, да испита њихова расположења, да ли би могао вратити Орбији право, да се земља независно од отоманске Порте конституише и да сама себи устав даје. И кол му је његов изасланик донео поверљиви савет гарантних сила, да обиђе начелно питање, па да земљу уређује путем специјалних закона, он је њиховом савету дао следства на Преображенској Окупштини 1861! г. Ми не знамо на каквој би основи кнез Михаило био подигао нову уставну зграду, да га гарантне силе нису од његове намере одвратиле. Али знамо извесно, да је доцније, кад је Србију био оснажио, опет, пред своју смрт, помишљао на уставну реформу. Он је, после себе, оставио израђен Формални нацрт Устава, по коме би тежиште законодавне власти прешло из Државнога Савета у народ. Ми не знамо, кад је он своје уставне реформаторске мисли смерао да уведе у живот, али само биће таквога пројекта показује довољно, да је било у земљи неке струје, од које је он држао