Jedno namesništvo : 1868-1872

39

бу остати у пуном учешћу законодавне власти као и дотле“ То могу веровати само, површни људи, задахнути страстима. зависти и мржње,

Не показују лисви ови наводи, да је заиста било у земљи струје, од које је држао рачуна и сам кнез Михаило, који, по чврстоћи свога карактера, није се лако повијао по тренутним и пролазним жељама, које не би имале дубљега корена у народу 7 Он је био укинуо 17 члан устава турског, који је обезбеђивао члановима Државног Савета личну неприкосновеност; али је био задржао средиште законодавне власти у Државном Савету. Пред своју смрт смерао је да учини један корак напред ; хтео је, да пренесе тежиште законодавне власти из Државног Савета у средину народну. Њега је смрт помела, да своје смерове у дело приведе. У толико јепреча дужност настала за Намесништво Кнежево, да пође његовим стопама, у колико је топчидерска катастрофа умножила број оних разлога, који су заповеднички налагали, да се потраже путеви, како би се избегли они жалосни шризори, који су се тако често почели понављати у историји младе Кнежевине. Његова је смрт наметала свима свесним џатријотама питање: има ли лека овоме · влу, које не да ни једном владаоцу српском да мирно доврши своју каријеру на. престолу 2 и долази ли та зла коб од људи, или она долази од установа, или и од једних и других: Тако се онда. питао сав свет, па се тако питало и кнежево Намесништво, које је својој бризи дало такођер израза. у беседи којом је отворило Пикољски Одбор. Ту се каже:

„Руковођени главном мисли, да уведемо потпуно уставан живот, и узвисимо влалаоца над свакидатшњим борбама, налазимо на овоме путу преображавања одговорност министарску као једно од најподеснијих средстава. ЖКалоспо искуство, које су чести државни преврати задали нашој младој Кнежевини, препоручују ово сродство нама више него п народима, у којих