Jedno namesništvo : 1868-1872

-

> 22:

Свако време има своје рођене потребе, своја, средства ;

свако ствара себи облике, кроз које живи,

Да је Устав од 18969. год. био добро подешен за почетак уставнога државног живота, лежи доказ и у томе, што су руски професори Дринов (Бугарин) у Харкову пи Гратовски у Петрограду спремајући устав за ослобођену Бугарску, били усвојили главне основе из српског Устава од 1869; али су њихов пројекат осујетиле усијане главе бугарске и протуриле други на ширим основама, који је Бугарску провео кроз многе опасне кризе. И европска међународна комисија, која је имала да спреми организацију Источне Румелије, спремила јој је и увела у живот скоро онакав исти уставни статут, какав је био српски Устав од !869. год. 1)

Тражити узроке пометњи јавнога живота Србије у Уставу од 1869 не значи историјски и објективно иснитивати живот, но значт терати дневну партизанску полптику. За време првога Памесниттва пије било никакве пометње. Време је његово од четири године прошло маирто, правилно, без трзавица, без заверф и побуна, у најбољој сжарљмонији између народа ч власти, ма да је прошлост, коју је Намасништво наследило, била пуна унутрашњих ломова пи преврата, који су Влади налагали највећу обазривост. И ако је Намесништво дошло непосредно после топчидерске катастрофе, која је дуго вла дала васколиким друштвеним животом, те сваку владину опрезност потпуно оправдавала, ипак је Влада Намесничка била далеко од оне «системе опаснога "штионства у великоме стилу, која је цветала од 1880 = 1887. Милутин Гарашанин био је први и једини министар у Србији, који је држао штионске књиге, у које је завођена свака реч, која се могла увребати или измамити од политичких противника. Сама спољашњост ових коловалних, тврдо увезаних књига

1) збацЕ огеалтуце де Ја Коштеће Омепфаје. Сопабапшпорје 1879.

Ма цијанид каља ћа ад