Jedno namesništvo : 1868-1872

58

суседству супарника, који дише осветом; Србија мора да подноси огромне жртве, спремајући се за одбрану од своје суседне браће, сада. својих увређених супарника. Опште стање земље сваким се даном заплеће и погоршава, и један владалац који је од 1868 па до 1880 лепо живео са, својим народом, долази у овој општој „пометености“ створевојза седам година Гарашанинове владавине, до очајне одлуке да остави престо својих славних предака.

Ето, то је биланс оних «начина“ којима је изводло уставност Милутин Гарашанин, ауктор памфлета „Два Намесништва“. Заиста, ауктор =ма право кад много полаже на. „начине," којима се уставност изводи. Они су у периоду његове владавине били моћни чиниоци; они су били пресудни, кад су изопачили основна начела уставна, кад су кардинално начело већине претворили у начело мањине, кад су масу народа упџисали у међусобне непријатељске таборе, кад су владаоца увели у изборну борбу, кад су створили толику «пометеност“ у свима однолајима државним, да су јој тражили одушке изван граница земаљских у вратоломним ратним покушајима. Какво чудо онда, што је Устав-од !869 изгубио своју заш"титну моћ, какво чудо, што је ослабила она велика гарантија, која је лебдила пред очима уставотворцима од 1869: да министри одговарају; они да се мењају, а владаоци да остају стални, неодговорни и непокретни! какво чудо, што је оставио престо Краљ један, који је служен и руковођен «начинима“ без памети и без савести! Какво чудо, што је пао један Устав, који је био сав погажен, сав оскрнављен, сав изрешетан, да се више није знало, шта од њега стоји, а шта не стоји ·

па ааииошан

у ак аи Пра