Jovan Amos Komenski

ВИ АСУР: ПИ ЧАН У 17

9. Али прави узрок, који је покренуо и писца и пријатеље му. да се он даде на посао од тако великог замашаја, као што

је реформа школе, састојао се само у патриотској нади и вери,

да се њиној сиромашној и несретној отаџбини може помоћи једино тим путем. Коменски је првобитно имао у виду само своје земљаке, кад је у годинама !6283—1632 писао «Дидактику» на чешком језику. Тек доцније, кад се његов дух под утицајем многих путовања и услед познанства и додира са разним народима, расплинуо у извесву космополитску пучину, решио се он, да. своје дело, намењено његовим земљацима, тим учини приступачним најширим круговима. ')

88. На послетку, види се из тог објашњењајош и то, да је 3 ; ј

сам Коменски «Олдасиса таста» сматрао као своје главно дидак= тично дело, предузевши да у њему још једном из основа преради и употреби све што је о том у тој струци претходило, што

је било његово сопствено или туђе. Пуних 20 година прошло је.

док је овај план потпуно сазрео. Имаћемо доста прилике, да се на ово главно му дело чешће осврнемо. :

Услед царског указа од 31 Јула 1627. гоњења су достигла, била свој вршак. Пошто и саме досадашње покровитеље «браће», внезове ЖЖеротинског п Сладовског, постиже зла коб прогонства, не преостаде ни нашем Коменском и његовим пријатељима, ништа друго, већ да беже у туђину. Беше то у месецу фебруару, оне љуте зиме, !628. године, кад Коменски остави Чешку заједно са својим тастом Јов. Тирилом (Сугшиз), са својим племенитим заштитником, кнезом Сладовским и са Кристином Пољатовском, девојчетом из Пољске, које је било поверено њиној нези и заштити.) Кад тамо стигоше на границу, што дели Чешку од Шлезије, падоше сви ничице, бризнуше у плач и мо-

1) Још године 1697. закључује Коменски своје горе наведено објашњење о побудама, које су га склониле да пише Дидактику овим речима: «Бахеје е: аипод сепб тпеав моб5 ФЧевштафши ргодезве поп роби, пштп Моб, фшђивсипаие

ргодезве апеа«, Утдеје !> (ПШримите ово дело благонаклоно и пазите, да оно, што

сам ја био наменио мом народу, али што му не могаше бити од користи, вама свима, ма ко ви били, буде од хасне!). Ор. Фа. от. увод у [. део. А на другом месту вели: Сопвегрба егео побђја Кише Радастћса 1п паши ФотаезНешт, 1аеодице Шпепа мегпасша; Јабте епшп сопштпепфаг плшааиџата уепегаф !п тепфета,...» Ор. ша. опП. Р. 8. (Ја сам дакле био саставио Дидактику за домаћу потребу, и то језиком

простим народним; јер ми није било пи на крај памети да је пишем латински.

5 Кнез Жеротински иселио- се у Бреславу.

и