Jovan Amos Komenski

О СМРТ КОМЕНСКОГА

решио, да се од њих за свагда уклони, т. ј- да се више пе сатире својим пословима, већ да их обустави и уреди.

Врло су занимљива и поучна сопствена признања. КоменСкога, која је он у последњој глави овог дела изложпо и која су најбоље сведочанство о његовим племенитим осећањима. п о рајском спокојству, које се беше у његовој души паселило. Он ту вели: «Ево описах све странпутице рода људскога: па зар сад да не испричам и сам своје сопствене; — Ја би их можда прешао ћутке, кад не бих знао, да су моја дела и страдања имала очевидаца, и бојао бих се, да каквим погрешкама, по изазовем неприлике које не бих могао да поправим. Алп била је воља божија, те ми даде срце, које је жудело да послужи општем благу; и пошто Му воља беше да играм јавну улогу, и пошто су нека од мојих дела и осуђивана: то ја мис-

лим да ово морам додирнути (у времену овога мога последњег .

препорођаја), да би они што су мене сматрали за узор радености и непотребних усиљавања или ме пи сад за таког сматрају. могли видети на мом примеру, како се може погрешити и при најбољим намерама, те да се из ових мојих успомена науче, да погрешке избегну или их исправе.»

«да то хвала моме Господу, који је тако хтео, да, ја целога свог живота будем човек од жудња (ут де емлогши). И ако ме је пустио да залутам на многу странпутицу, то ми је он опет поделио милост, те сам био у стању из највише њих сам се пскобељати, или ме је он тим путем сам својом десницом водио до сазнања вечитог мира.»

«И тако сам ја после безбројних жудња, које сам гајпо за општи бољитак, постигао циљ мојих жеља, пошто сад сазнајем, да се сав мој досадањи труд састоји у томе, што сам. као ено Марта, тамо амо узалуд јурмо, управо као што ето сад заједно с Маријом седим поред ногу Господњих, тако да могу заједно с Давидом весело ускликнути : «То је моја радост. што сам уз Господа,»

«ја сам већ рекао, да сам сва своја дела предузимао из љубави према Господу и његовим ученицима, а друкче ја и не знам; иначе нека је проклет сваки час и тренутак мога рада који нисам тако применио.»

«Пре свега долазе моја усиљавања око наставе. Неки мишцраху, да се то не слаже са чином једног богослова, као да Христос није спојио ово двоје: «Паси овце моје и паси јагањце моје,» рекавши то Петру, љубимцу своме. А Христу Спаситељу с моје стране нек је вечита слава и хвала, што ми је таку љубав према својим јагањцима, у моје срце усадио, и што ми