Jovan Amos Komenski

ЗАВРШНА ПОСМАТРАЊА. то 5 81

Х.

ЗАВРШНА ПОСМАТРАЊА.

=

Према овоме биографском излагању обратимо још један _ поглед на личност Коменскога.

"«Коменски је — као што рече Раумер — величанствен лик једног страдалника,» али, ми бисмо приметили, црта страдања која је тако видљиво на том лику изражена спољашњим злим удесом, осветљена је и озарена наравственом чистоћом, која је изливена над главом овога првог патрпарха, да, он се узноси до појаве узвишености, кад се баци поглед на успехе, које Коменски својом наравственом снагом извојева у борби са злим удесом. Ну он је и прави лик Јанусов, који сеп у школа и у цркви с једне стране осврће на прошлост а с друге упућује на будућност. По своме религиозном убеђењу, Коменски стоји на земљишту строго хришћанском, алине и на прквеком; он је философ у најплеменитијем смислу те речи: ну он се не може да одвоји од позитивних основа, на којима његова ошштина стоји; и управо због тога пада он редовно у тај позитивизам поред свију величанствених полета, које он иначе предузимље у правцу преображаја људског мишљења и људских одношаја. Величанственији, универсалнији и заноситији поглед људског духа не да се ни замислити но што је онај, којим се Коменски решава на своје «пансофске одношаје». Али ови покушаји не могаху да се примакну крају, у пркос дугогодишњим припремама, — сем онога што је у Ливи пламен прогутао, и што је из приређивачке руке Фигулуса можда у какву архиву отишло. Ову силно засновану природу, са далеко уоченим циљевима и најсмелијим реформаторским плановима, видимо ми у лицу Коменскога, где на крају крајева застаје пред библијом и при концу свога живота у његовом Џпшта песеззагтши», своме верском убеђењу даје израва речима: «Верујем. шта је у овој

_ КЊИЗИ.» Зар то не звучи као парафраза онога средњевековног : Ствао, 6 пбећеат»; — Али не; Коменски својим верским погледима не држи се никако укочених конфесионалних стега, он жели — то он признаје и као седи старац на догледу своје смрти — да, охрабрен свешћу своје миротворачке мисије, те

средњевековне и укочене везе распршти те да од Калвина,

„9. А.К. у 6.