Jovan Cvijić : sa rezimeom na engleskom i bibliografijom radova Jovana Cvijića

0) р

дечка, били су усађени код Швијића још као први и најранији утисци. И систематска студија карсних терена постала је први предмет његовог научног интереса. Још за време свога студирања у Београду, приликом честих екскурзија по српским кречњачким планинама, прибирао је материјал за своју дефинитивну студију о Карсту. О томе сведочи први његов рад из те области, оштампан 1889. г. Нажалост Цвијић до сада још није објавио наставак своје Аутобиографије. И тако о годинама, у којима се већ развио у научног стручњака, знамо само толико поузданога, у колико се може видети из прегледа његових публикација, и из његових личних примедаба и објашњења, која се налазе у неким његовим списима.

Када је после једногодишњег рада у [ београдској гимназији отишао у Беч, да се тамо свестрано приправи за научну каријеру, имао је већ веома много искуства. На даљим путовањима по својој земљи та је своја искуства систематски допуњавао.

Многобројни и брижљиво израђени реферати о географској литератури доказ су, да се Цвијић још за време студирања брижљиво старао да задобије што потпуније и шире знање о Географији целога Балканскога Полуосурва. Те реферате је доцније прикупио, и издао у првој свесци „Прегледа географске литературе о Балканском Полуострву“, објављеног 1894. год.

На бечком Университету Цвијић је провео четири године, од 1889 до 1893. Ту је промовисан за доктора филозофије. Избор Беча у то време ради даљег спремања за студије био је врло срећан за једног балканског географа. Модерне правце географске науке, нарочито из разних области Физичке Географије, тада је у Бечу интезивно износио и тумачио чувени професор Албрехт Пенк. Његов предузимљиви и систематски рад доспео је у то доба до врхунца свога најсретнијег развоја. Баш у то време спремао је Пенк своју велику морфологију земљине површине, и са .грозничавом рев-