Jovan Cvijić : sa rezimeom na engleskom i bibliografijom radova Jovana Cvijića

20

тип. Испитивања, која је Цвијић вршио на моренама Проклетија представљају, заједно са новим открићима о глацијацији Татре, најбољи доказ о дугим интервалима међу појединим глацијацијама. Његов преглед утицаја, које на своје тло врше снежаници, такође је од општег морфолошлог значаја.

Испитивањем језера балканских Цвијић долази до нове класификације језерских басена. Та је класификација, што се тиче морфолошке стране врло значајна. На жалост, до сад је она објављена само у врло кратком облику“ На сваки начин да ће се о тим испитивањима наћи много више у његовој Геоморфологији.

Са општег научног гледишта велики значај имају Цвијићева испитивања о тектонској грађи планина Балканскога Полуострва. Не знам да ли би ико други могао у толико праваца прокрстарити четири планинске системе ради студија о тектонској грађи њиховој. Површина тих система износи више од пола милиона квадратних километара. Цвијић увек понова долази на терен, да би се уверио о исправности својих метода, предпоставки и закључака. Осим врло прецизне деобе планина Балканског Полуострва, Цвијић износи и резултате од општега значаја, као аптигматске зоне, прелазне области између младих набраних планина и старих масива и т, д. Открива дубоке поремећаје у процесу набирања, и вулканске појаве на местима где се сучељавају два самостална планинска система. То је врло важна допуна Сисовом учењу о тектонским директрисама. Велика заслуга Цвијићевих испитивања у овој области лежи н у томе, што је науку о тектоници унео у тако великом обиму као део систематске Геоморфологије. Било би потребно да тај метод што више уђе у испитивања планина. |

1 Цвијићево предавање на петом конгресу чешких природњака и лекара у Прагу 1912. Весник Конгреса, стр. 314. Потпун рад био је предат Академији Наука на штампање и нестало га је из Државне Штампарије за време Светског Рата.