Jovan Cvijić : sa rezimeom na engleskom i bibliografijom radova Jovana Cvijića

28.

_ матски и са пуно несигурних тектонских и геолошких података. Још су са највише система обрађени северозападни крајеви: Босна, Херцеговина и Црна Гора. После њих долази грчки део Полуострва. Тулина испитивања источнога дела Полуострва, нарочито испитивања балканске „системе, била су несигурна, и завела су и Т. Фишера па нетачан закључак о набирању тога система, и о вези његовој са тектонским много старијим родопским масивом. По њему и родопски масив улази - У балкански планински систем.

Цвијићева - испитивања геолошких и геоморфолошких проблема Балканског Голуострва од капиталне су вредности. Цвијић решава тектонска питања појединих балканских планинских система, одређује њихово распрострањење и границе; показује на који су начин ове системе ограничене изразитим тектонским поремећајима; подробно испитује рељеф Полуострва, стваран за време најмлађих орогенетских покрета.

У основне резултате Цвијићевих тектонских испитивања спада издвајање родопске масе и њене прелазне зоне од млађих набраних планина, Детаљним испитивањима планина у источној Србији Цвијић је доказао да су Карпати и Балкан две самосталне планинске системе. Торзија карпатске системе у правцу балканске, како је то Е. Сис представио, од малога је значаја. Набрани делови оба планинска система мимоилазе се око црноречке еруптивне котлине.

Према детаљним Цвијићевим профилима, тектоника Балканског Полуострва изгледа другојачије но што је то представио Ф. Тула. На старом масиву централнога Балкана извршени су доцније нови покрети, који га потпуно изолују од родопске масе.

У тектоници Македоније 'и Србије решава Швијић веома компликован задатак: утврђује односе између прелазне зоне и западних планина, које су позно набране и чине динарску планинску систему.