Jugoslovenski Rotar

КАКО ДА ПОСТУПА МОЈЕ ЗВАЊЕ ПРЕМА СВОЈИМ НАМЕШТЕНИЦИМА 2

Избод из предађања ротара Јосифа Пилиша н5з Суботице

Свима нама добро је познато, да тежину данашње привредне кризе највише осећају намештеници. Деведесет посто од незапослених чине намештеници, под којима подразумевам све оне, који своју умну или телесну снагу уз плату или другу награду „ставе послодавцу на расположење. Капиталиста, предузимач, трговац, занатлија или економ, ако му капитал не донаша камату, ако му предузеће, радња или занат не иду, ако му економија ништа не донаша, могу своје животне потребе покрити из свога зиметка и капитала, док он траје, али намештеник чим је изгубио своје намештење, «свој рад и не нађе ново упослење, губи могућности самоодржавања.

Прекорачио би оквир мога данашњега предавања, када бих указао на то, да је заоштрењу привредне кризе допринела наводна потреба безобзирне редукције намештеника и радника, умањење њихових прихода, што је све чињено под геслом привредне кризе. Овај самовољно потребити поступак довео је до противних резултата, јер је отпуштени намештеник или радник са умањеним приходима из нужде постао потрошач са смањеним захтевнма Ево нам један циркулус вициозус. Мањкање алтруизма, а и велика доза егоизма, били су много пута разлози отпуштања; онај егоизам, који је потичући из погрешног схваћања постао нагоном човечанства, као почетак и бескрајни темељ сваког зла. Или се може можда назвати потребом то, када је американски Фарм-бард у интересу одржања цена житу ускладиштио огромне вишкове онда, када су у Кини стотине хиљада умирали услед несташице хране» Ово нагомилавање робе стало је удружење фармера годишње 500 милиона долара, док да су за тих 500 милиона поклонили Кинезима хране, они бродови, који су у помањкању посла хиљадама стојали у американским пристаништима, стотинама хиљада незапосленим пружили би прилике за рад. Несебичност изгледа цвета само онда, када људи нису упућени један на другог, док је несебичност и узајамна помоћ људи баш тамо потребна, када се зло још у своме зачетку може отклонити. Не може мозак, него срце државника и економиста решити кризу; мало алтруизма између појединаца, друштва и народа чиниће ону Ариаднову нит, која ће нас извести из лабиринта кризе. „ЈБуби свога ближњега као самога себе“ нису празне речи, него су и стварни и једини извор моралног и материјалног благостања и задовољства, па ако наша животна схваћања не уредимо по овим начелима, стећићемо за другове зло и невољу.

Сматрај твога намештеника чланом породице, ортаком у радњи и предузећу твоме, па ти се одговор намеће сам како ћеш према њему поступати. Намештеника треба васпитати и учити, треба му дати такав делокруг, који најбоље одговара његовој природи и даровитости, па било да му је делокруг — ма колико субординиран, треба да осећа, да заузима важан положај. Свакако се али има искоренити претерана лична амбиција, јер она служи себичним циљевима и јер ће код себичне хиперамбициозне особе најмање разочарење у постизању постављеног циља бити први корак и први разлог, да постане непријатељем свога послодавца. У намештенику треба укоренити сазнање, да је у свом делокругу — ако према својој даровитости пружи најбоље — исто тако важна и неопходна личност, као највиши функционер у своме ресору. Делокруг намештеника је његова сопствена радња и предузеће, а од њиховог

m 9

Hacrabah wa ceAehoj crpaHH