Jugoslovenski Rotar

велике заједнице, у првом реду дакле отаџбине и свог народа, јер шта нам хасни сво служење ако од њега нема користи првенствено крв од наше крви. А како је село срце наше земље, мислим да треба да будемо на чисто о дужностима нас ротара-грађана према селу.

Ма са које се стране осматрао резултат међусобног дејства „град и село" у нашој земљи, вазда испада варошка интелигенција као дужник напрама селу, јер не само да је већим делом село дало ту интелигенцију вароши, него нас она још и храни и брани. Није у том смислу задужило само српско село своју интелигенцију, створивши јој државу, давши јој династију, велике државнике и научнике, него аналогне прилике владају и у тако званим пречанским крајевима и ако су ови кроз столећа стајали дубље под упливом т.зв. западне цивилизације. И тамо је оно, што је чисто народног, жилавог и отпорног грађанског елемента, потекло са села.

И баш у том нашем најближем сродству са селом леже и снага и понос наш јер је село, како му једном приликом признаје наш Краљ „кроз све мучне периоде наше историје било и остало будан чувар националних тековина и извор снаге у свима лепим изражајима народног генија".

Дуг школоване и варошке интелигенције мора да се врати селу; подизањем села интелигенција би подизала нашу отаџбину — тако рече ономад један обичан земљорадник у суром сеоском гуњу, чакширама и опанцима, домаћин из једног нашег ваљевског села, са катедре универзитетске дворане. Наше настојање мора дакле бити: дати селу вишу културу, дати му практична упутства за подизање пољопривреде, дати боље комуникације, регулисати воде и снабдевање водом, технички га уредити, просветити га, нарочито хигијенски, на којем

смо пољу далеко заостали, чему је више криза „неумештина" него ли „немаштина“, како тврди патријарх наше народне хигијене проф. Др. јЈовановић-Батут. Ротарстго, наравно, неможе узети на себе задатак да преобрази село али оно може да пружи доказ да му и „служење селу" лежи на срцу, тим, што ће припомогнути оне установе које имају за задатак просветно и привредно подизање села.

У постојећем броју такових установа ја бих себи дозволио, драга браћо, да вам препоручим нарочито две, које су моме срцу одавна прирасле. То је наш „Привредник“ и наш „Соко".

„Привредник“ има за задатак да најсиромашнијим, вредним сеоским дечацима нађе рада у вароши, да им припомогне до хлеба путем рада у трговини и занатима, да их коначно подигне до самосталних господара.

Ја не бих знао, чим би варошка интелигенција с заступана у Ротарству могла лепше служити селу, него да подупре ове две установе, а то може сваки поједини ротар изравно и са најмањим прилогом. Колико би тек допринело и популаризирању оне извесне по ротарство штетне мистике која му се у неупућеној јавности приписује, кад би на пр. наш клуб као целина постао добротвором „Привредпика“ или поклонио заставу или што друго једној од сеоских чета београдске жупе!

Послужимо нашем селу, јер је оно — како рекох — срце ове земље и дер треба поћи од оних жуљевитих руку које нас бране и хране, од нашег бистрог, одлучног, одважног до данас запуштеног — сељака, ако хоћемо да извршимо задатак служења нашему народу! Незаборавимо да онај који најбоље служи, највише и приBpebyje. He profits most, who serves best, — коначни профит биће на страни града и нас грађана!

| __J 15 HeZORPE aan Oi ATI ИН АН ДЕР Ела ЕТ ДЕДЕ

Hacrabah на следећој страни