Jugoslovenski Rotar

развитка Вашега клуба, она нам даје уверење да ћемо" у њем наћи осигуран ослон за ротарска настојања.

По својој унутрашњој организацији и по свом дјеловању — у оквиру опћих ротарских начела — аутономан, бањалучки ће клуб сам наћи објекат свога рада на свом подручју. На њем је поникла Бањалука још као римско насеље. Ту се она, кроз све перипетије своје историје, својим прегалаштвом, показала достојним пиониром народног и опће људског напретка. И у старој слободи: као средиште средњевјековне хрватске жупе врбаске и истакнуто станиште касније jajauke бановине. И у потоњем ропству: као важно средиште турске власти у Босни и један од центара аустријске окупације, у ком се одњихао вазда бодри, отпорни и слободарски дух српскога свијета са Крајине, гдје се појавнла Кочићева „Отаџбина“ као претеча једне нове отаџбине, која се — преко мука и патња народних хероја злогласног и окрутно-крвавог „Бањалучког процеса" — спремала да уједини и Србе и Хрвате. И у ново стеченој слободи у којој се, вјерна својим традицијама, Бањалука упутила унапрво, по старом трагу полетнога развијања, још бујнијом младачком снагом. Ту ће и бањалучки ротари, на својем драгом домородном тлу, развити своје дјело, да хармонизују и координирају живе снаге, свога подручја у граду и на селу. Да му искористе све природне предности, да из њега створе боље боравиште људско и да га оставе бољим но што су га затекли.“

После је говорио др. Стево Мољевић, који је рекао:

„Ви нас браћо, данашњим даном уводите у једну широку породицу међусобног карактера у једну заједницу, засновану на високом схватању дужности, без које не сме да буде ни права на поштовању човека, његове личности, његове слободе и његова рада, на мисли братске сарадње међу свим људима, свим сталежима и свим народима, на гајењу и чувању међународног мира као основице сваком напретку и култури.

Ви сте дошли да томе нашем првом и скромном кораку будете сведоци, као што сте досад били помоћници, да с нама заједно поделите данашњу радост, јер

радост има ту особину да је потпуна само онда кад се дели, а нарочито кад се дели с оним кога човек воли и поштује.

Зла коб нашег народа и наше земље, а нарочито ових крајева, није нам донедавно дала да саставимо на силу одељене делове свога сопственог народног тела, да ступимо у слободан и непосредан додир ни са најнижом и једнокрвном браћом, а камо ли с другим народима и широким светом. И с тога наш живот показује још велику заосталост унутра, а слабо познавање вани. Нисмо имали везе ни познавања са светом. С тога је разумљиво да и нас страни свет није познавао, а у колико је за нас чуо, то је чуо само за Балканце, и то не по географском него у другом смислу. А нама не може и не сме бити свеједно шта ће и како ће страни свет о нама мислити. Ми не смемо томе свету да останемо непознати као ни он нама. Данашњи човек изишао је из круга не само породичног и племенског него и националног, па залази у најшири круг човечански, где ваља да ствара место себи и својој нацији на свима пољима рада и живота. Пође ли да то место тражи као појединац тешко ће га наћи, а иступи ли као организован члан, његова ће му организација отворити пут и наћи место. Ротарство је организација која нас у тај широки свет уводи не само као појединце него и као народ."

Др. Милан Бегић, лекар; Др. Ђорђе Букинац, лекар; Спиро Боцарић, директор Етнографског музеја; Артур Бурда, почасни конзул; Рудолф Цисар, апотекар; Илија Димитрић, директор банке; Паул Фишер, трговац; Максо Ђурковић, индустријалац; Др. Коста Кондић, ветеринар; Владимир Малић,

Sa АЕН НИШ 18 Со