Jugoslovenski Rotar

kupljanju milodara u novcu i predmetima, da зе podele siromasima u raznim zgodama, već u stalnom promatranju prilika i okolnosti svojih štićenika, u iznalaženju načina i puta, kako bi i bednike učinili korisnim jedinicama ljudskog društva. Ona stvaraju prilike i uslove, u kojima i najsiromašniji, pa čak i bogalji, mogu da koriste, ako ne drugima, a ono bar sebi, ma i minimalno, privređivanjem za opšte dobro, ne kaljajući svoga ljudskog dostojanstva parasitičkim načinom života, iskorišćavanjem samilosti i osećaja svojih bližnjih opravdano, ili neopravdano. Ovde imam na umu podizanje skloništa, obdaništa, ubožnica i sirotinjskih domova, u kojima bi ovakovi siromasi, pa i bogalji, bili od koristi po opšte dobro, ako ne već nekim radom, a ono onim najobičnijim i najsitnijim zaposlenjem koje ne iziskuje naročitih fizičkih sila, već jedino upotrebu ma. kojeg organa, a za kakav se posao danas nameštaju posve zdrave ljudske sile, daleko podesnije i korisnije na drugom mestu i za drugi posao. Tu podrazumevam poslove: pazitelja, čistača, polevača nasada, puteva i povrća; čišćenje ovoga u kuhinjama i plevljenje vrtova, nadzor nad zivinom i drugim domaćim životinjama; najjednostavniji ručni rad, kao pletenje i vezenje, za što se redovno moraju upotrebljavati posve zdravi ljudi, koji bi se mogli i trebali uposliti na drugom mestu. A ovi poslovi apsorbuju četvrtinu, pa i dobru polovinu raspoloživog: vremena. U koliko bi pak štićenici bili toliki bogalji da se baš ni za što ne bi mogli upotrebiti, dao bi im se, po zakonu božanske ljubavi prema, bližnjemu, uslov za snošljiviji i čovečanskiji njihov bedni život, ne dopuštajući da gnjiju i trunu u truležu i smradu. Tako se je stvorilo ubeđenje kod bedne i siromašne okoline da ima pravde i ljubavi. Pruzajuci ovakovima zdrav i čist ležaj, topao zalogaj i gutljaj hrane, zraka, svetla i čistoće, lekarski nadzor i pomoć, dokinuli bi se mnogi primeri i pojave kriminala i ostalih prestupaka.

Beograd, naša prestonica, pa za njim Zagreb, druga prestonica, pokazaše u tom pogledu prve sjajne primere, za kojim treba da se povedu sva naša mesta. Ugledajući se u njih i povodeći se za njima, uspećemo da uklonimo to socijalno zlo. Društva za pobijanje prosjačenja imaju zadaću da sve ovakove slučajeve pronađu, ispitaju i provere i da u svakom pojedinom podese svoje delovanje, kako bi ih u samom korenu onemogućili. A postići će to delenjem hrane, odeće i obuće, uposlavanjem sposobnih i zdravih, dodeljivanjem pomoći za higijenske stanove, Dpomažući im, povremeno, s novcem za lečenje i lekove, zbrinjavanjem besprizorne dece u skloništa, gde ostaju do navršene 14 godine, kad im se odabire najpodesniji zanat, otpremanjem neuposlenih i vrednih u njihova mesta, otstranjivanjem, pomoću vlasti, svih parasita i konačno smeštavanjem bogalja u ubožnice, a ostalih siromaha u sirotinjske domove. Sve je ovo moguće postići samo tačnim evidentiranjem svih bednika u mestu društva, čime je omogućeno ustanovljivanje onih koji imaju pravo na pomoć, u kom bilo vidu, kao i onih koji na to nemaju prava, bilo da su sposobni za rad, bilo da nisu iz mesta u kom se zateku, ili konačno da su i bogalji, ali imaju nekoga ko se dužan za njih brinuti i pomagati im, da se ne odaju parasitičkom načinu života.

Nu za postignuće toga cilja potrebna su i velika sretstva. Beograd i Zagreb su u tome pogledu sretnije ruke jer su na samom vrelu, ot-

55