Jugoslovenski Rotar

»PRESTOLONASLEDNIKOM РЕТЕОМ» NA DISTRIKTNU KONFERENCU

»Da li će se popraviti vreme?« — bio je redovan upit svakog brata kod dolaska na brod. Pa kako i ne bi! Tolik put, čak iz najistočnijih i najjužnijih naših krajeva, pa da morska bolest kruniše taj napor...

Kiša koja se napadala dan pred tim, i oblaci koji su se naglo razređivali dali su nade da će biti dobro. Jugovinom malo zatalasano more, stišavalo se. Domaći su imali mnogo nade jer je, uz barometar, i najpouzdanija Učka svojim čistim vrhovima ukazivala na lepo vreme.

»Prestolonaslednik Petar« već celo popodne strpljivo očekuje na Brajdici svoje drage goste. Oni stizavaju vrlo raznoliko: bilo ih je koji su stigli još ujutro, no većina popodnevnim i večernjim vozovima. Uveče je rasvetljeni brod pružao naročito lepu sliku — bio je čak i za domaće atrakcija pa su mnogi produžili svoj korzo do brajdičke obale, nenavikli, u to doba, na tom mestu vide ponos svoje luke.

Nakon dolaska poslednjeg noćnog brzog voza, osećala se na brodu neka užurbanost. Aranžeri imaju pune ruke posla: primanje gostiju, izdavanje kabina, razni upiti, upute, a možda i žalbe — skraćuju i zadnje trenutke u Sušaku.

U baru je kanda suviše veselo ... Tamo je rotiranje. Zasad rotiraju i pratioci, koji će za koji trenutak ostaviti brod. Nije im ravnodušno, ali služenje u zvanju im ne dopušta drugo. Ima i naročito odvažnih koji obećavaju u nedelju naknadni dolazak u Dubrovnik, da se s nama zajedno vrate. Znak zvona ubrzao je tempo međusobnog čavrljanja, povika i dobacivanja, i za tren oka nečujni rad golemih mašina udaljio nas je od grupe čije su se konture naglo gubile. Još nekoliko povika — i brod se uputio svojim pravcem: noćni mir na pramcu prekidalo je ritmičko šuštanje valova izazvanih brodskom brzinom od 16 milja po satu. Na krmi u baru je joS veselije — nitko ni ne pomiSlja viSe na pitanje vremena jer ga zvezdana i mirna kvarnerska noé Gini neaktuelnim. Sva¢éiji pogled privlači velebna amfiteatralna rasveta SuSaka i Rijeke.

Već je zapravo »drugi dan« putovanja, a kabine su još prazne. Evo i komandanta broda. Svi upiru oči u energičnu i otmenu pojavu jednog od najboljih pretstavnika naših čuvenih pomoraca sa Hrvatskog Primorja; svi gledaju onog kome je poverena sudbina ove stotine veselih putnika. Šteta što nema danjeg svetla, pa da nam pokaže stenovitu i lepu obalu svog rodnog mesta koje se nalazi jedva na par kilometara od Sušaka. To je Kostrena koja sa Bakrom i Kraljevicom čini onaj predeo našeg severnog primorja koji je vekovima davao generacije naših najboljih pomoraca. To je za Hrvatsko Primorje ono što je u južnom Jadranu Pelješac, Dubrovnik i Boka. Naš je kapetan odmah primetio da je suviše brzo došlo do dobrog: raspoloženja što inače, kod skupnih izleta, nastaje tek iza nekoliko dana zajedničkog boravka na brodu. Dakle, rotarska familija i tu je služila dobrim primerom »služenju zajednici«. Svitanje našlo je brod u potpunoj tišini, no prvi traci sunca privukli su obožavatelje prirode na palubu da se dive krasnoj, tipičnoj kanalskoj obali između Zadra i Splita. Kasnije, nešto naoblačeno nebo Dpo-

6