Jugoslovenski Rotar

{ ut

СТАРА И НОВА КИНА 7“ < Тодор Махин (Р. К. Земун)

Европска просвета није сметрала потребним да паралелно < другим цивилизацијама, као што је египатска, грчка или римска укључи у циклус историјских знања и податке о засебној цивилизацији која се развијала на Далеком Истоку. Због тога је живот, целе четвртине човечанства, коју чини кинески народ, познат врло слабо, а суштина и особине кинеске културе једва де су ишта утицеле на развитак наших духовних особина. Европски шовинизам. није допуштао помисао да поред културних догађаја који су се развијали на малом простору централне и западне Европе постоје културне тековине и на удаљеном Истоку. У последње време појавила су се историска дела Велса и Грусеа, која донекле попуњавају ту празнину, у погледу познавања историског развитка огромног источног предела. Вероватно ће доћи време када ће и у елементарним уџбеницима опште историје велика кинеска цивилизација заузети своје место, које она потпуно заслужује, и када ће познавање кинеске филог»фије, кенеске литературе и кинеске уметности постати неопходном садржином интелектуалног развитка сваког интелигентног човека, као и познавање историје, филозофије, књижевности и уметности Грчке и Рима. Сједињене Америчке Државе почеле су у томе смислу да прерађују уџбенике чак и за елементарне школе.

Када посматрамо општи ток кинеске историје, запазићемо да многе појаве које су престављале важне етапе европске историје не постоје у Кини или су постале на хиљаду година раније него у Европи. Например, феудални поредак, који је у Европи ишчезао тек после Француске револуције, у Кини је престао да постоји на два столећа пре Христа.

Кина никад није водила завојевачке ни верске ратове. Потпуне верска толеранција искључивала је сваки разлог за ратове те врсте. У историји Кине ми исто тако не налазимо ни унутрашњих сукоба световних и верских идеологија.

Кину су мимоишле те страшне борбе у којима је живела Европа и у којима су се формирале психичке особине Европљана. Она је створила једну филозофију, која је не само обезбеђивала њој миран развитак, него је и моћно утицала на све остале народе, који су долазили у додир са великим Кинеским народом. Творац те филозофије је Конфучије, који је живео од 551 до 479 године пре Христа. Учење Конфучија и његових ученика оснива се на принципу својственом сваком човеку, наиме на жељи живети и бити срећан. Оно је за то дало етички кодекс, а исто тако и створило путоказе за вођење политике, а то су биле идеје: заједничке отаџбине, опште благо, љубав и истина. Конфучианство није се бавило метафизичким питањима и проблемима, који не могу бити објашњени човековим разумом и који се само усвајају путем вере. Оно је допуштало веру у загробан живот и постојање духова, али не зато што је сматрало то доказаним, него зато што та вера помаже човеку у извесном степену да мирно и срећно живи. Саобразно с овим, као један од етичких момената био је

и