Jugoslovenski Rotar

признат култ предака и поштовање родитеља. Политичким идеалом конфучианства била је добро уређена држава, у којој се одржавају стари обреди и церемоније. Постанак церемонија био је изазван потребом да стави ограничења људском егоизму, зато што се друштвени идеал по том учењу састоји у високом моралHOM путу одрицања. Тај постанак церемонија у књизи Ли-цзи објашњава се на овај начин:

„Када је велики пут, то јест морал, био у дејству, тада је свет био општи, тада су бирали најумније, искоришћавали најспособније, ценили поштење, дисали сагласношћу. Зато су људи волели не само своје, сматрали својом децом не само своју децу, старци су налазили место где проводе остатак својих дана, одрасли су радили, а младеж се усавршавала у науци; сироти, осамљени и болесни добијали су храну мужеви добијали свој удео, а жене имале склоништа. Нису чували богатства за себе, нису трошили своје снаге ради сопствене користи — зато и није било лажи, пљачке и лопова, — врата се нису закључавала. Сада се тај велики пут сакрио, свет је постао приватном кућом, када се воли само своје, када се сматрају децом само своја деца. Богатства и снаге искоришћавају се само за себе, када су призната права наслеђа, када се утврђују градови и канали, сада је постало потребним увести церемоније, да се поправи господар и чиновник, да се уреде односе између оца и сина, примире браћа, направи слога између супружника".

Помишљењу Конфучија зло долази само од недостатка знања и од рђавих примера. Борити се са злом могуће је само наобразбом, добрим примерима и испуњавањем церемонија.

У току више од две хиљаде година све до наших дана та филозофија Конфучија састављала је догму државног уређења земље. Само за време цара Цина, који је управљао Кином у току 16 година — од 225 до 209 године пре Христа — учење Конфучија било је забрањено, његове књиге спаљене. Спаљено је било и око 400 Конфучијевих следбеника.

Али после смрти цара Цина његов наследник није могао да задржи престо. После седмогодишњег међусобног рата и сељачких побуна дошао је на престо сељак Љу-бан, који је основао тако звану пету Хањску династију, која је владала Кином више од 420 година. Хањска династија се прославила тиме што је она потпуно формирала Кину као државу по принципима Конфучија. Од Хањске династије до последње Дајцинске, Кином је владало седамнаест династија. Ни једна од њих није могла да се ослободи државне доктрине Конфучија, па чак и две династије које су дошле до престола“ освајачким путем, а то су монголска Јуанска 1278—1386 г. и Манџурска 1640 до 1911 г. морале су да се њој потчине.

Суштина кинеске историје састоји се у томе да се Кина није налазила под владавином деспота. Она се стално управљала да филозофском доктрином Конфучија ограничи власт цара. Цар по овој доктрини није господар, него учитељ народа и народни ота:. Конфучијанска књижевност даје упутства како мора да се понаша хумани владар према народу, како морају да се сакупљају порези,

12