Jugoslovenski Rotar

Da se pozove Higijenska sekcija Društva Naroda da nastavi i razvije svoj mal u oblasti problema ishrane sa gledišta higijene: zatim da Tehnička sekcija Društva Naroda u saradnji sa Medjunarodnim biroomradai ™Medjunarodnim agrarnim institutomu Rimu prikupi i objavi dokumentaciju o ishrani u pojedinim zemljama i konačno da se osnuje Mešoviti komitet za probleme ishrane sastavljen od poljoprivrednih. ekonomskih ı higijenskih stručnjaka.

U isto se vreme za problem zainteresovao ı Medjunarodni biro rada.

Odluke obih ustanova privedene su u delo. Mešoviti komitet za probleme ishrane je osnovan. Rad toga komiteta pod pretsedništvom lorda Astora. u kome sam imao €ast saradjivati, dao je kao rezultat: opsežnu dokumentaciju o stanju ishrane gotovo u svim zemljama sveta. Medjunarodni poljoprivredni institut u Rimu pak izradio je iserpnu dokumentaciju poljoprivredne proizvodnje. dok Je Medjunarodni biro rada pridoneo ovom pitanju odličnu publikacıju ..Ishrana radnika ı socijalna politika“.

Iz obilnog materijala sadrzanog u dokumentaciji MeSovitog komiieta koji unosi punu svetlost u problem ı koji prikazuje naučnim metodima posledice poboljšane ishrane poslednjih 100 godina u Evropi, napominjem samo neke ilustrativne podatke. Tako se poboljšanoj ishrani ima pripisati porast stanovništva koje Je — da pomenem samo Jednu cifru — samo u Evropi poraslo za sto godina za 187 miliona i 1900 iznosilo 400 miliona da do godine 1953 poraste na 3520 miliona. Тај porast nije posledica povećanja porodjaja nego opadanja smrtnosti. To najbolje ilustruje činjenica da Je prosečna dužina ljudskog Života u Nemačkoj od 1870—1924/26 porasla od 35 na 56 godina, a u Engleskoj otprilike u istom razdoblju od 41 na 55,6 godina. Poboljšana ishrana pridonela Je ı porastu prosečne visine ljudi. Tako Je u Švedskoj prosečan rast stanovništva od 1840 do 1926 povećan za osam centimetara. U lDans koj desio se otprilike isti razvitak u istom periodu. U Norveškoj taj Je porast za sto godina (izmedju 1800 i 1900) iznosio deset centimetara, a u Holandiji za pedeset i sedam godina (izmedju 1850—1907) dvanaest centimetara. Bolja ishrana, u vezi sa boljim kondicijama stanovanja ı razvijenijim medicinskim znanjem. smanjila Je smrtnost od tuberkuloze. Isto tako pokazalo se da pogoršanje ishrane povećava fu smr{inosti. Najbolji dokaz za to daju godine rata za vreme kojih Je u Nemačkoj smrtnost od tuberkuloze porasla u selima gde je ishrana bila bolja za 25%. dok je ona u Berlinu porasla za čitavih 65%. Isto tako Je u izvesnim gradovima severne Franceuske smrtnost od tuberkuloze na vreme rata porasla za 101 do 185%. Nedovoljna ishrana za vreme rata odrazila se ı u smanjenju uzrasta. Tako su deca u Berlinu koja su rodjena 1918 a pošla u školu 1925 bila u proseku za 0—6% om manja i za 1—1% kg lakša od dece koja su pošla u školu 1955. Naučna istraživanja pokazala su Jasno da Je velika razlika izmedju pereenta smrtnosti u Бога и 1 siromašnim zemljama pa ı izmedju bogatih ı siromašnih delova pojedinih varoši. U Londonu, Berlinu i Parizu, na pr., smrtnost Je u siromašnim četvrtfima za 50% veća nego u bogatim.

9