Jugoslovenski Rotar

у једној соби, нарочито зими да би се уштедило у огреву. До саме зградбе за становање или можда још под истим кровом је штала за стоку. Ђубре из штале се избацује пред шталу т. ј. пред кућу, а оно се износи једанпут у пролеће или у јесен на њиву. Одмах ту је и свињац и каљуга, где се свињи по цео дан каљужају. Ту је и локва крај бунара са паткама и гускама. Стока и живина слободно шета по целом дворишту и балега где стигне. И лети се толики страшни смрад осећа, да се одмах разбије она, илузија о чистом ваздуху на селу. Одраслима истина то много не смета, јер они преко лета и не седе код куће, они су на њиви, ливади, воћњаку, винограду, где је заиста ваздух чист, али мала деца која преко целога дана пузе по дворишту, она најбоље осећају те сеоске »благодети«. А зими: Још горе, јер док орасли већи део дана проводе по пољу спремајући, радећи око стоке и других послова, деца су затворена по собама, где се прозори никад не отварају. У једној соби где се кува, једе, спава, где се суши одећа и обућа, ваздух је тако тежак и загушљив, да је бављење у таквој соби право херојство, по готову ако се у соби још налазе квочке и пилићи.

Дакле тамне, тесне, слабо вентилиране и још горе чишћене сеоске кућице, уз то и набијене укућанима, међу којима у заједничким постељама спавају по неки већ оболели од туберкулозе, дакле клицоноше, такве сеоске куће су неоспорно расадници у првом реду туберкулозе, затим и других социј. болести.

Ништа боље не изгледају ни већина радничких станова по варошима, чији станбени проблем такође није решен, а чији станови претстављају арене на којима се одиграва трагедија живота, за које станове се плаћа не само новцем, већ и здрављем, а што је најжалосније здрављем деце. Последице таквог становања су повећање морбидитета и морталитета, снижена отпорност организма и размножавање поменутих болести и других социј. зала.

Дакле све су ово негативни фактори, који појединачно или заједнички, сваки У одређеном правцу негативно делују на здравље укућана.

Исхрана. Што се тиче исхране је поред стана основна биолошка потребност човекова. Од хране зависи способност за живот, рад и отпор противу спољашњих и унутрашњих утицаја. Криза исхране се врло брзо и сурово испољава на здравственом — стању индивидуума, нарочито тешко запосленог сељачког и радничког живља. Исто је тако доказано, да и духовни рад и ако у мањој мери, исцрпљује организам. Дакле како телесни, тако и духовни рад захтевају добру исхрану, као услов физичке надокнаде и обнове за органску енергију, која се троши у животним процесима.

Хронички слаба исхрана има за последицу, према истраживањима губитак пеихичке енергије, индивидуалну депресију, душевну пасивност, слабљење воље, као и опадање интелектуалне радне способности.

Многоструким опажањем је утврђено, да је исхрана нашег сељака, веома оскудна, једнолика и недовољна да подмири животни минимум. Храна и према добу старости као и према добу године није подесна. Н. пр. лети када се највише ради слабије се храни. Сваки је од нас мање-више имао прилике, да посматра на пољу за време пољског рада, где се више лица скрштених ногу, пресавијепог тела на неравној земљи у хладу окупе око једне чипије,; са мало пасуља или другог варива, мало сира, лука, паприке и то је све. Воду пију пак из једног крчага или заједничког бокала. Па и та храна што се донесе за време рада, охлади се, покаткад се напуни li

424