Jugoslovenski Rotar

верје, стоје и даље како су их векови у наслеђе оставили, пркосећи научним истинама и просвећености, зато и пропада.

Али сада настаје једно од најболнијих и најтежих питања: Како и ла који начин селу помоћи и оспособити за здрав и културан живот

Кад говоримо о потреби здравственог подизања села, не мислимо на минијатурне и локалне радове, већ на једну акцију, која би обухватила, целу нашу земљу. Наравно, да рад тако грандиозних размера изискује и огромна материјална сретства. Тим пре, што здравствено подизање села не претставља само хигијенски проблем већ је он истовремено ин просветни и економски проблем. Без економског и просветног подизања, хигијенско подизање не може се ни замислити. Јер на чему хигијенска култура почива, него на просвећености и економској снази. Од куда толика средства осигурати“ Од државе% То би било најлакше решење а уједно и најмање могуће.

Сви они који прате нашу финансијску политику знају добро да се она састоји у кресању и брисању већ постојећих позиција. А о новом оптерећењу буџета и о оваквим фантастичним сумама не може бити ни говора. Када држава не може, онда ко може, општина Но када знамо да су ољштинске управе претставници политичких странака и како је терање партизанства њихов најважнији посао, то су оне за овај задатак скроз неподесне.

Кад се трудимо, да пронађемо начина како да здравствено подигнемо село, како да заштитимо народно здравље, онда се питамо имали што природније и логичније, него да народно здравље сам народ чува и брани. Ови они који су се бавили проучавањем народног здравља и питањем његовог унапређења дошли су до закључка, да је сарадња самога народа неопходно потребна. На тој основи мора бити постављен проблем здравственог подизања села. Та основа мора бити широка, да обухвати и мобилише еве позитивне снаге, које ће се ставити у службу народног здравља. Тако обимна замисао, може се само на један начин решити, а то је путем задругарства.

У пракси, се показало, да је економски подизање села путем задругарства најефикасније, тако се исто потврдило, да је и здравствено подизање села преко здравственог задругарства најбоље и најлакше.

Зашто је здравствено задругарство најспособније, да реши на један радикалан и лак начин хигијенизирање села Зато што се његова делатност не ограничава само у једном правцу и не задржава само на, једном задатку.

Здравствено задругарство довођењем лекара у село омогућава својим члановима да стручну помоћ добију у свако доба па врло лак и једноставан начин. Како је финансијска способност већине нашег сељака сведена на минимум, то је под обичним околностима могуће само једном изузетном малом броју, да се користи лекарским прегледом и потребним лековима. Међутим чланови здравствене задруге сталним месечним уплатама, које су приступачне и најсиромашнијим, осигуравају себи преглед по врло ниској цени и лекове са знатним попустом. Тако благодарећи задругарству лечење оболелих земљорадника није само привилегија богатијих, већ је могућа и економски слабијим, који и сачињавају већину земњорадника (52%). Овим начином сузбија се и један од највећих непријатеља народног здравља надрилекарство. Надрилекарство видимо, да се законом и гоњењем од стране власти тешко сузбија, али ће оно само по себи исчезнути онда, кад хигијенско образовање продре дубоко у народ и када се медицинском науком буду могли користити и сви они, којима је она потребна.

427