Jugoslovenski Rotar

skih proizvoda u neklirinske zemlje. Posto bismo mi taj uvoz iz Bugarske plaćali jeftinijim klirinškim čekovima, bili bismo sa tim proizvodima mogli ići na devizna tržišta i tamo ih uspešno prodavati. Preduslov bi, dakako bio, da se za ovaj promet kod nas stvore potrebni administrativni i fiskalni preduslovi, i da se ta bugarska roba kod nas nacionalizuje bez plaćanja uvoznih dažbina. Da to nije nemoguéno pokazuju analogni slučajevi sa španskom i grčkom robom, koju smo izvozili na strana tržišta kao svoju. Veliki cilj za koji bi se u ovom slučaju išlo, opravdao bi ovaj postupak.

Bugari bi se, izgleda mogli sa lakoćom sklonuti da za izvoz odnosnih proizvoda u Jugoslaviju odustanu od traženja procenta u slobodnoj devizi. I oni su, naime, odvisni od nas u pitanju prevoza preko naše teritorije i plaćanja odnosnih vozarina. Ovo je jedno životno pitanje za Bugarsku, i ako bismo mi vešto Ope: risali u ovoj stvari, Bugari bi morali da udovolje našim zahtevima.

Prema primljenim obavještenjima, Bugari bi bili dužni da nam odnosne vozarine plaćaju u devizama, što njima pričinjava ogromne teškoće. Mi bismo im tu mogli izaći u susret i primiti plaćanje u dinarima (kao što se to i dosad najčešće dešavalo), ali uz uslov da i oni odustanu od traženja izvesnog procenta slobodnih deviza za odnosne njihove proizvode.

Šta više, u koliko bi se uspjelo da se ovim putem poveća uvoz iz Bugarske, mi bismo mogli pristati da se jedan fiksni procenat njihovih robnih potraživanja u Jugoslaviji odeli i upoz trebi za plaćanje njihovih dugovanja s naslova vozarine, zatim s naslova turizma, školarina i drugih računa, za što sve oni imaju ogromnog interesa. Bugari bi iz ovoga trebali da uvide svoju korist i da pristanu na ove zahteve s naše strane, čije bi prihvatanje u krajnoj liniji išlo na korist krupnih bugarskih privatnih interesa, time što bi im se omogućilo:

1) osiguran (a po mogućnosti i jeftin) prevoz preko naše te: ritorije na njihova glavna tržišta;

2) plaćanje vozarina izvozom robe umesto u devizi;

3) stvaranje sredstava za turizam, školarine i dr.;

. 4) povećanje izvoza (izvoz u Jugoslaviju plus izvoz u neklirinške zemlje preko Jugoslavije);

5) dobro i jeftino snabdevanje našim industrijskim artikliz ma, koji im najbolje odgovaraju.

Postoji osnova za verovanje da će se, ukoliko se uspe u ovom sistemu, stvoriti nov polet u privrednim, kulturnim i političkim vezama Jugoslavije i Bugarske, jer treba imati u vidu poznatu činjenicu da su dobre ekonomske veze najsigurniji put i za sve druge spone koje mogu vezivati dva bratska naroda.

Upozorenje svim Rotary klubovima

Ponovno se upozoravaju svi klubovi, da se redakcija Jugoslavenskog Rotara svrsava sa 5 svakoga mjeseca pa se umoljavaju klubovi da svoje priloge pošalju najkasnije do tog dana, inače neće moći njihovi članci i izvještaji biti uvršteni.

21