JUS standardizacija

tani 7 i STANDARDIZACIJA

gde Je:

a = broj mi utrošenog 0,1 n rastvora amonijumrodanida, 0,01003 = ekvivalent žive koji odgovara 1 ml 0,1 n rastvora amonijumrođanida u g, i G=izmereno masa uzorka, u g.

4.27 Određivanje olova i gvožđa Neisparljivi ostatak pripremljen po tač. 4.24. rastvara se u porculanskom lončiću u smeši 4 mi hlorovodonične kiseline p.a. gustoće 1,124 do 1,126 i 2 ml azotne kiseline p.a., gustoće 1,150 do 1,152, na vodenom kupatilu i upari do suva. Ostatak se rastvori u 1 ml hlorovođonične kiseline iste koncentracije i 15 ml vode. Rastvor se neutrališe koncentrisanim amonijumhidroksidom p.a., prespe u normalni balon zapremine 50 ml i dopuni vodom do crte. U ovom rastvoru se određuju olovo i gvožđe.

4.371 „Određivanje olova 10 ml pripremljenog rastvora sipa se u erlenmajer zapremine 100 ml, doda 0,3 mil sirćetne kiseline, ledene p.a., gustoće 1,04 do 1,042 i uvodi sumporovodonik (H-S) do zasićenja. Sadržaj olova utvrđuje se upoređenjem nastale boje rastvora sa bojom uporednog rastvora. Uporedni rastvor se priprema na sledeći način. 0,75 ml koncentrisane hlorovodonične kiseline, p.a., gustoće 1,124 do 1,126, i 0,4 mi azotne kiseline p.a., gustoće 1,150 do 1,152, upari se do suva u erlenmajeru zapremine 100 ml na vodenom kupatilu. Zatim se doda 0,25 ml hlorovođonične kiseline iste koncentracije i iz mikro-birete 1 ml standardnog rastvora olova i 5 ml vođe. Rastvor se neutrališe koncentrisanim amonijumhidroksidom p.a., razredi vodom na zapreminu oko 10 ml, zakiseli sa 0,3 ml sirćetne kiseline, ledene, p.a., gustoće 1,04 do 1,042, i uvodi sumporovodonik do zasićenja. Nastala boja uporedne probe mora biti tamnija nego boja rastvora sa uzorkom. Standardni rastvor olova sadrži 0,016 g olovonitrata (Pb/NO x) p.a. u 1000 ml.

4.272 „Određivanje gvožđa \, 5 ml pripremljenog rastvora sipa se u čašu zapremine 100 ml i zakiseli sa 1 ml razblažene azotne kiseline p.a., gustoće 1,150 do 1,152, doda 10 ml vode i 2 ml 0,1 n rastvora amonijumrodanida p.a. Sadržaj gvožđa utvrđuje se upoređenjem nastale boje sa bojom uporednog rastvora. Uporedni rastvor priprema se na sleđeći način. 0,5 ml koncentrisane hlorovodonične kiseline p.a., gustoće 1,124 do 1,126, i 0,2 ml razblažene azotne kiseline p.a., gustoće 1,150 do 1,152, uparava se u čaši zapremine 100 ml do suva na vodenom kupatilu. Ostatku se doda I mi koncentrisane hlorovodonične kiseline napred navedene koncentracije i 1,5 ml standardnog. rastvora gvožđa. Rastvor se zatim razredi vodom da zapremina iznosi oko 16 ml i doda 2 ml 0,1n rastvora amonijumrodanida. Nastala crvenosmeđa boja mora biti tamnija od boje rastvora sa uzorkom. Standardni rastvor gvožđa sadrži 0.0863 g dvogube soli gvožđe amonijumferisulfata (Fexo(SO+q);. (NH2), SO, • 24H.O p.a.) u 1000 ml. :

4.3 Dokazivanje kvaliteta

Dokazivanje kvaliteta jedne isporuke žive obuhvaćene ovim standardom može se izvršiti:

a) bez izdavanja atesta; proizvođač garantuje da isporučena živa odgovara ovom standardu, odnosno specifikacijama porudžbine: :

b) sa izdavanjem atesta; u atestu moraju biti navedeni rezultati ispitivanja propisanih i ugovorenih osobina;

c) kvalitativnim prijemom sa izdavanjem atesta: proveravanju kvaliteta prisustvuje organ poručioca.

Ako se u porudžbini ne navede način dokazivanja kvaliteta, živa će se isporučiti po varijanti 4.3 a).

4.4 Prigovor 0 Ako se rezultati ispitivanja izvršenih od strane poručioca ne slože sa rezultatima navedenim u izveštaju proizvođača po tač. 4.3 a i b, poručilac može staviti prigovor. Prigovor se podnosi proizvođaču pismeno u roku od najkasnije 30 dana od dana prijema žive od strane poručioca, sa priključenim rezultatima ispitivanja i obrazloženjem. Proizvođaču se ostavlja na raspolaganje da u roku od 15 dana po prijemu prigovora prouči i proveri svoje nalaze i da se ili saglasi sa podnetim prigovorom i zameni neispravni materijal, ili da pošalje svoga predstavnika u preduzeće poručioca da se na licu mesta raspravi spor. Ukoliko ne dođe do saglasnosti izvrši se ponovno uzimanje uzorka za hemijsko-fizičko ispitivanje. Uzorak se u ovom slučaju deli na tri dela; jedan za proizvođača, drugi za poručioca a treći se čuva za arbitražno ispitivanje. Proizvođač i poručilac, svaki za sebe, vrše ponovna ispitivanja, pa ako se rezultati i ovoga puta ne slože, onda se treći uzorak, predviđen za slučaj neslaganja, arbitražno ispituje. Rezultat arbitražnog ispitivanja obavezan je za obe strane. Prigovor se može uzeti na dalji postupak samo u tome slučaju ako sporna živa još nije utrošena i ako se nalazi u magacinu poručioca, tako da se može pokazati predstavniku proizvođača. Prigovor na kvalitet može se učiniti na celu isporučenu količinu ili na pojedine delove isporuke.

4,5 Troškovi spora

Troškove arbitražnog ispitivanja plaća strana koja izgubi spor. U slučaju poravnjanja između poručioca i proizvođača, troškovi se dele na obe strane.