JUS standardizacija

narodnog sistema jeđinica. Upotreba drugih mernih jeđinica u javnom saobraćaju

đopuštena je samo kad je to ovim zakonom predvidjeno".

Pojam "javni saobraćaj" u zakonskom tekstu treba shvatiti u njegovom najširem značenju. On podrazumeva sve vrste medjusobnog opštenja radnih organizacija i gradjana: kupoprođaju, kontrolu kvalite-= ta proizvođa, sve vrste informacija i saopštavanje podataka.

Sprovodjenje zakona o mernim jedinicama nije jednostavno. Nije bilo dovoljno propisati koje su merne jedinice zakonom dozvoljene, već je bilo potrebno predvidđeti u kome će se roku isključiti iz javnog saobraćaj merne jedinice koje su do donošenja zakona bile u upotrebi. Razume se đa se pojeđine merne jedinice ne isključuju proizvoljno, već se vođi računa o medjunarodnim dogovorima i zakonskim propisima drugih zemalja.

Izmenama i dopunama zakona 1973. godine utvrdjen je taj rok: 31. decembar 1980. godine. Novi zakon koji je donet 1976. godine potvrdio je taj rok i uveo kaznene mere za one koji se ne budu držali odreda ba o primeni mernih jedinica.

skladni sistem mernih jedinica osnovne i izvedene jedinice

Svaku veličinu A možemo izraziti kao DrOoOizvod jedne brojne vrednosti (A) i istorodne veličine koju smo đogovorom usvojili kao jedinicu (A). Na primer: širina vrata jednaka je tri stope. Ovde je širina vrata nepoznata veličina, tri je brojna vrednost, a stopa je istorodna veličina, dakle opet neka dužina, koju smo usvojili za jedinicu. Ili, izraženo jednačinom u opštem obliku:

A= A || A

Naprimer R=4m ili M= 12 kg

U načelu za svaku veličinu možemo proizvoljno odabrati pogodnu jedinicu. Na taj način za skup veličina dobijamo skup njima odgovarajućih jeđinica. Da bi skup jedinica mogao da se smatra sistemom potrebno je da te jedinice imaju nešto zajedničko. Razmatrajmo primer iz kinematike. Brzina je odnos izmedju predjenog puta i vremena: L

OU OJ ES

Ođaberimo proizvoljno sledeće jedinice:

metar (m) sekundu (s) kilometar na sat

– za dužinu: -– za vreme: – za brzinu: (km/h) Jednačina kojom izražavamo brzinu slu= žeći se ovim jedinicama glasi: L v = 3,6 i

Odaberemo li, opet proizvoljno, neke druge jedinice: .

centimetar (cm)

minutu (min)

kilometar na sat (km/h)

– za dužinu: = za vreme: -— za brzini:

glasiće jednačina za brzinu:

_ L VV = 0,006 i E:

Zapažamo odmah da: prvo, jednačine za iz= ražavanje brzine zavise ođ izabranih jedinica; i drugo da su jednačine neupotre= bljive ako uz njih ne dođamo "uputstvo

za upotrebu", tj. ako ne navedđdemo' u kojim jedinicama treba izražavati veličine koje ulaze u račun. Očito je da ovđe posto= ji nesklađ koji se manifestuje pojavom različitih koeficijenata u jednačinama

za izračunavanje brzine.

Da bismo ostvarili sklad (koherenciju) medju jedinicama za tri naveđene veličine treba da poštujemo činjenicu da imamo tri veličine, a samo jednu relaciju medju njima. Prema tome, ako želimo da važi jednačina (2) možemo proizvoljno izabrati Jedinice samo za dve veličine, a treću jedinicu izvesti pomoću te iste jednačine. Dakle, ako izaberemo jeđinice: – za dužinu: metar (m)

– za vreme: sekundu (s)

– za brzinu proizilazi iz jednačine (2): metar u sekunđi (m/s)

Na taj način smo ostvarili sklad izmedju jednačine koja opisuje prirodnu pojavu i usvojenih jedinica za veličine u

toj jednačini. Drugim rečima, izgradi-

li smo minijaturni. koherentan, odnosno skladan, sistem mernih Jedinica za izračunavanje brzine.

Ako OvO razmatranje proširimo na sve veličine koje proučavaju fizika, hemija, tehnika, odnosno prirodne nauke uopšte, doćićemo u jednom trenutku do saznanja da poznajemo M veličina a da zakonitosti koje vladaju medju njima opisuje N

103