JUS standardizacija

izvoljnost i različita rešenja informatike na autoputevima. Sigurno je đa većina naveđenih koncepata informatike ispunjava minimalne zahteve efikasnosti i zato je potrebno sprovesti proces unifikacije na naučnim osnovama. Amaterska istraživanja u OVOJ problematici mogu đovesti do pogrešnih i neopravđanih akcija u ovom domenu što svakako nije i ne može biti cilj niti projektantima niti investitorima.

Proces unifikacije možemo jasno sprovesti na više načina. Koristeći se dosađašnjim iskustvima u toj problematici možemo oOznačiti dva načina, posebno aktuelna u OVOm trenutku.

Prvi način je da se usvoji neki koncept već primenjen u našoj zemlji ili u inostranstvu i da se formiraju. pravilnici i normativi koji nužno prate takve informatike. Inostrana iskustva bi poslužila kao osnova na koju bi se dđogradđilo sve ono Što je specifično za naše objektivne uslove. Na prvi pogled ovaj način izgleđa jednostavan, pogotovo što su slični interni propisi formirani u SR Sloveniji i SR Hrvatskoj. Drugi način je đa se pređuzme ozbiljna akcija, pre svega istraživačka u ovom domenu. S obzirom da u eksploataciji već imamo raz-

ličite koncepcije informatike prvi deo istraživanja bi trebalo usmeriti na analizu

i proučavanje njihove efikasnosti. Na početku ovakvog istraživanja moralo bi se utvrđiti koliki je interes svih zainteresovanih u ovom domemi, uključujući i proizvcdjače opreme. Rezultat dogovora bi trebalo da u prvom ređu budu jasni koncepti normi efikasnosti ovih znakova i usaglašavanje terminologije u ovom domenu. Istraživanja bi kao jedan

od ciljeva imala i formiranje slike o dosadašnjim iskustvima u OvOj problematici. Na osnovu istraživanja bi se formirao odgova-– rajući koncept informatike jedinstven za našu zemlju. Drugi đeo procesa unifikacije bio bi usmeren ka analizi elemenata koji se primenjuju u projektovanju ovih znakova (tip pisma, veličina slova, obeležja simbola, piktograma i slično), što bi na kraju omogućilo izradu odgovarajućih pravilnika, uputstava i normativa.

Tako složeniji, drugi način omogućuje logični put ka rešenju ovog problema i OmOgućava sticanje neophodnog neposrednog iskustva u tom domenu. Ono što se može OZnačiti kao najvrednije u ovom načinu je formiranje na osnovu sopstvenih iskustava pređloga koji će daljom multiplikacijom i nadgradnjcm doneti rezultate na nivou koji svi zainteresovani priželjkuju.

e =–:-1>Z— ----––– — –- e -C _——

kalcijum karbonatna punila

Miroslav Ponjavić, dipl. ing.

Vrlo usitnjene kalcijum karbonatne stene

poslednjih đecenija imaju poseban značaj

u primeni u mnogim preradjivačkim indus-

trijama, (koje se bave prerađom, doradom

i obrađom putem fizičkih i hemijskih promena sirovina i polufabrikata mineralnog

porekla), gradđdjevinarstvu i poljoprivre-

di.

Primena ovih punila naročito je porasla sa razvojem pojeđinih inđustrijskih grana, a naročito industrije boja i lakova.

Kalcijum karbonatne stene u osnovi sadrže preko 50% karbonata kalcijuma u obliku minerala kalcita i imaju vrlo veliku rasprostranjenost u svetu. Kalcijum-oksid sačinjava oko 5,4% svih seđimenata i 4,8% svih tvrđih stena. Od karbonatnih minerala, odnosno karbonatnih stena pomenućemo sleđeće:

1. Kalcit je hemijski čist kristalisan CaCOj sa 56% CaO i 44% CO. Sastavljen

je ođ bezbojnih, čistih i prozračnih romboeđarsko hemieđdđarskih kristala mik-

ee O O m KI. ___ __ __ _____ o o o MONO