JUS standardizacija
7. Ponovno ispitivanje i kontrola 8. Međjusobna veza sa đrugim sporazumima Osnovna pitanja koja po mišljenju Instituta, obuhvataju iskustva međjunarodnih organizacija u oblasti uzajamnog priznavanja, prikazana su kroz šest tačaka:
(de.:|15)
Pravna osnova
Normativno-tehnička osnova Organizaciona osnova
Obuhvaćene oblasti i nomenklatura pro= izvoda
6. Arbitražni sud
(1 () KN)
U informacionom prilogu naveđeni su u ce= lini tekstovi đokumenata već ranije usaglašenih na zasedanjima Rađne grupe za kvalitet i SK SEV za standarđizaciju. "Analiza •" koju je razrađio Institut razmotrena je i usaglašena sa koautorima teme - delegacijama Madjarske i SSSR-a.
*ratak pregled mnaszvoja poslova na uzajamnom prisnavanju
U sađašnje vreme proces otklanjanja necarinskih barijera u trgovini dobija sve veći i veći značaj. Medju necarinskim barijerama u trgovini vidno mesto zauzimaju prepreke vezane za pitanja stanđarđizacije i sertifikacije, koje se često nazivaju tehničkim barijerama u trgovini.
Pitanja sertifikacije nalaze se u centru pažnje mnogih medjunarodnih organizacija u koje spadaju: GATT, EEK OUN, ISO, TEC, EFTA, EEZ i niz drugih.
Sertifikacija saobraznosti predstavlja:
"Delatnost kojom se putem sertifikata
ili znaka usaglašenosti potvrdjuje da je proizvod u sklađu sa ođredjenim standardima ili tehničkim uslovima (sledi nejasna skraćenica sa dođatkom: STEND NIA DOT 7. godine, primedba prevodioca)"
U sklađu sa publikacijom ISO "Sertifikacija. Principi i praksa" -– prvobitan ob= lik sertifikacije bila je obična deklaracija isporučioca o tome da proizvod odgovara zahtevima naručioca. Sa razvojem stanđarđizacije pojavila se i mogućnost da se konstatuje usaglašenost proizvoda sa ovim ili onim standardom.
Radi pružanja pomoći potrošačima u izboru robe na tržištu, a isto tako u vezi sa brzim razvojem tehnike pojavila se potreba stvaranja specijalnog sistema provere i ispitivanja, koji bi nezavis-
48
no od proizvodjača garantovao za usaglašenost proizvođa sa zahtevima iz stanđarda. Sve to je dovelo do pojave savremene
. sertifikacije.
Potrebe za sertifikacijom neprestano su rasle, često i uz podršku zakonođavstva.
U poslednje vreme u mnogim razvijenim kapitalističkim zemljama široko se primenjuje obavezna serrifikacija. Zahtevi setifikacije, po pravilu, odnose se na bez=bednost prilikom korišćenja proizvođa, zaštitu zdravlja i zaštitu životne sređine. Veliki značaj sertifikacije za razvoj medjunarodnih trgovinsko-ekonomskih odnosa ođražen je i u jednom tako krupncm međjunarodnom dokumentu potpisanom na najvišem nivou -— Zaključncm dokumentu Konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi. U jednoj od tačaka ovog dokumenta zapisano je da su vlade zemalja učesnica Konferencije spremne da doprinesu skla panju sporazuma i postizanju dđrugih vrsta dogovora u oblasti priznavanja dokumenata usaglašenosti robe sa stanđarđima ili tehničkim propisima.
U ovom smislu obavljeno je mnogo posla u ISO, IEC i EEK OUN.
U ISO-u se od 1971. gođine pitanjima sertifikacije bavi CERTICO.,
U toku rada CERTICO je izrađio dokumenat "Kođeks principa ISO/IEC za sistem sertifikacije i odgovarajućih standđarđa”" (Uputstvo 16-1978).
Ovaj dokumenat namenjen je okakšavanju stvaranja nacionalnih sistema za sertifikaciju na osnovu korišćenja međdjunarodđnih stanđarda.
Pri CERTICO je bila formirana specijalna radna grupa koja je obavila veliki posao u vezi sa razradom preliminarnog sistema sertifikacije ISO. Na 12. zaseđanju CERTICO usvojena su tri Uputstva: Uputstvo 23 "Ocena neophodnosti medjunarodnog sistema sertifikacije; Uputstvo 7 "zahtevi u vezi sa standardima koji su pođesni za sertifikaciju; Uputstvo 24 "Vođeći principi organa za sertifikaciju i inspekcijskih organa u vezi sa procenom kompetentnosti laboratorija za ispitivanje"
Usvojen je i đokumenat "Osnovni principi procene tehničke podobnosti laboratorija za ispitivanje".
CERTICO radi i na izrađi definicija termina u oblasti sertifikacije.
Treba istaći da je na rađ ISO-a veliki } uticaj imala prva Medjunarodna konferen- !