JUS standardizacija

prvo sprovodi proizvođač, a potom i specijalizovane institucije utvrđene zakonom, u postupku provere ispravnosti u odgovarajućim vremenskim periodima (svake godine za termometre punjene tečnošću). Međutim, i pored provere ispravnosti, i u osnovi ispravnog termometra u pogledu tačnosti, mogu se u upotrebi javiti greške koje ni Dostupci provere ispravnosti (zvanični) niti etalonovanje ne mogu da isključe.

Jedna od najčešćih grešaka je pogrešno korišćenje korekcije visine tečnog stuba. Ovo se javlja u slučajevima kada je deo kapilare termometra izložen temperaturi koja nije ista kao kod etalonovanja.

Kada se termometar, podešen za potpuno uranjanje, koristi kao termometar sa delimičnim uranjanjem, ovo odstupanje može da bude veoma veliko ukoliko je temperatura sredine u koju je termometar uronjen visoka i znatno različita od temperature kojoj je kapilara termometra bila izložena pri etalonovanju. Te razlike mogu da iznose i par desetina stepeni.

U ovom slučaju ta se greška mora računski kompenzovati primenom korekcije koja se dobija prema obrascu:

K= 0,00016 Dit, — t2)

gde je:

K — korekcija u UC, koja se očitanoj vrednosti dodaje ili se oduzima, već prema znaku koji proistekne iz izraza,

D — odstojanje vrha stuba termometarske tečnosti u kapilari od nivoa do kojeg je termometar uronjen u sredinu čija se temperatura meri, izražena u OG (prema podeljcima na skali),

ti; — temperatura koju temometar pokazuje, i

ta — temperatura kojoj je izložena kapilara termometra u trenutku merenja.

Temperatura kojoj je izložena kapilara termometra u OvoO-

me slučaju može da se utvrdi drugim termometrom, kao

što je to pokazano na slici 2.

“U obratnom slučaju, kada se termometar za delimično

uranjanje koristi za potpuno uranjanje, neophodno je iz-

računati i primeniti korekciju koja se izračunava po istom obrascu, samo što je smisao nezavisno promenljivih sledeći:

D — odstojanje od vrha stuba termometarske tečnosti u kapilari (dakle od nivoa do kojeg je termometar uronjen u sredinu čija se temperatura meri) do oznake uranjanja, izraženo u "C (prema podeljcima na skali), : |

ti — temperatura kapilare utvrđena za uslove etalonovanja, i

ta — temperatura koju pokazuje termometar.

U oba slučaja izrčunata korekcija se dodaje algebarski,

tj. sa znakom koji proističe iz obrasca.

258 ;

1 — etalonovanje, 2 — upotreba

Slika 2 — Korišćenje termometra etalonovanog sa potpunim

uranjanjem za merenje sa delimičnim uranjanjem

Druga moguća greška je tzv. dinamička greška ili kašnjenje otiziva termometra u pokazivanju promene tempserature sredine u koju je uronjen. Praktično je nemoguće da termometar trenutno reaguje na skokovitu promenu temperature, pošto i sam poseduje toplotnu inerciju i potrebno mu je izvesno vreme da apsorbuje ili otpusti toplotu. Zato će, u slučaju da se temperatura sredine u kojoj se merenje vrši menja, , očitana vrednost na termometru biti uvek fazno pomerena u odnosu na temperaturu sredine, a neće biti ni po amplitudi ista. Uopšte uzev, da bi se ovaj izvor greške'smanjio na najmanju meru, prečnik i debljina zidova rezervoara termometra morali bi da budu što tanji a da termometarska tečnost ima što manju specifičnu toplotu. Opšti uslovi koji prouzrokuju dinamičku grešku u slučaju termometara su sledeći:

— odnos površine rezervoara termometra i mase termometarske tečnosti u njemu,

— koeficijent konvektivnog prenosa toplote,

— toplotna provodljivost materijala od kojeg je termometar načinjen, i .

— specifična toplota termometarske tečnosti.

Imajući u vidu ove uslove, očigledno je da pored moguć-

Standardizacija 1984./br. 9—10