JUS standardizacija

Termometri za delimično uranjanje, ili sa delimičnim uranjanjem, podešeni su i konstruisani tako da tačno pokazuju temperaturu samo onda kada su im rezervoar i tačno utvrđeni deo kapilare izloženi temperaturnom uticaju sredine u kojoj se merenje vrši. Ostatak kapilare je izložen temperaturi okoline.

Termometri za potpuno uranjanje, ili sa potpunim uranjanjem, podešeni su i konstruisani tako da tačno pokazuju temperaturu samo onda kada su im rezervoar i onaj deo kapilare koji je ispunjen termometarskom tečnošću, izloženi temperaturnom uticaju sredine u kojoj se merenje vrši. Preostali, prazni deo Kapilare j je izložen temperaturi okoline.

Termometri za potapanje ili sa potapanjem su tako podešeni i konstruisani da tačno pokazuju temperaturu samo onda kada se čitav instrument nalazi u sredini u kojoj se merenje vrši.

Ove definicije proističu iz činjenice da je termometar kao instrument izložen temperaturnim uticajima u svakom svom delu i da se posledice tih uticaja moraju predviteti pri etalonovanju i reprodukovati u upotrebi, kako bi i rezultati merenja temperature bili reproduktivni. U slučaju odstupanja od uslova etalonovanja neophodno je odrediti veličinu odstupanja i izvršiti korekciju očitavanja, o čemu će biti više reči u daljem izlaganju.

Materijali od kojih je nečinjen termometar moraju da poseduju takva svojstva koja obezbeđuju utvrđene uslove. Staklo za rezervoar mora biti kompatibilno sa staklom za kapilare kako bi se ostvario dobro stopljen, jak spoj. Ono ne sme da omekšava ili postaje krto prilikom primene termometra unutar tempraturnog opsega. Staklo termometra mora da bude takvog sastava koji omogućuje da se ostvari dimenzionalna stabilizacija (starenje) pomoću termičke obrade. Staklo za kapilare mora da se lako izvlači u kapilarnu cev i da ima visok stepen ravnomernosti poprečnog preseka,a da ne prouzrokuje optičke promene slike. .

Tečnosti kojima se termometri pune moraju da budu visokog stepena čistoće koji im obezbeđuje postojanost svojstava širenja. Poželjno je da iste ne kvase staklo, a to svojstvo imaju živa i njene legure sa talijumom. Za izrazito niske temperature koriste se organske tečnosti. One

moraju ravnomerno da vlaže zidove kapilare, ali tako da ·

se što manje tečnosti zadržava na zidovima kada se vrh stuba tečnosti u kapilari spušta. Te tečnosti moraju da budu hemijski postojane. 'Radi boljeg zapažanja one se boje jarkim, postojanim bojama koje ne stupaju u reakciju sa staklom.

'Opsezi temperaturne primene pomenutih tečnosti su sledeći: Živa od Loegura živa-talijum od

— 38"C do 620?C — 60%C do 120?C

Standardizacija 1984./br. 9—10

Organske tečnosti od — 200" C do 230%C

Radi svođenja isparavanja termometarskih tečnosti na najmanju meru prazan prostor u kapilari ispunjava se inertnim gasom pod odgovarajućim pritiskom, koji zavisi od širine temperaturnog opsega termometra i gornje granice tog opsega, kao i od svojstava termometarske tečnosti. Upotrebljeni izraz ,„;innertan“” ne mora se poistovećavati sa hemijskim pojmom inertnog gasa, već takav gas mora u osnovi da bude inertan u odnosu na termometarsku tečnost. Za živu su najpovoljniji azot ili ugljen-dioksid, za leguru živa-talijum je najpodesniji-.vodonik, dok je za većinu upotrebljivih organskih tečnosti vazduh dovoljno inertan.

Opseg merenja termometra određuje se primenom i Oograničen je fizičkim svojstvima materijala od kojih je termometar izrađen. Tako su termometri jako širokog opsega, ili pak jako uskog opsega merenja (sa veoma finom podelom) u principu skuplji.

Osetljivost termometra određena je površinom poprečnog preseka kapilare i odnosom te površine prema zapremini rezervoara.

Preciznost merenja temperature zavisi od konstrukcije

termometra i uslova primene, ali i od pažnje sa kojom se vrši očitavanje.

Tačnost pokazivanja termometra takođe zavisi od pomenutih uslova, a i od tačnosti etalonovanja i povremenih provera sekularnih promena stakla rezervoara, o čemu će biti reči u daljem tekstu. Kod dobro konstruisanih termometara tačnost etalonovanja je funkcija opsega merenja i vrednosti podeljka na skali.

Usled neizvesnosti u pogledu temperature kojoj će biti izložen deo termometarske tečnosti u kapilari, koja nije uronjena u sredinu čija se temperatura meri, postoji razlika u stepenu tačnosti između termometara sa delimičnim uranjanjem i onih sa potpunim uranjanjem. Veća tačnost je, takođe, svojstvena štap-termometrima. Prilikom izbora termometra za upotrebu mora se voditi računa i o još jednom važnom svojstvu termometra — o vremenu odziva, koje zavisi od konstrukcije i uslova primene termometra. Za procenu ovog svojstva uzima se jedinstvena vrednost — 63 %-tni odziv prema eksponencijalnoj zavisnosti temperatura—vreme. Uticaj odziva na grešku očitavanja razmotren je nešto kasnije.

Primena i uzroci mogućih grešaka

Pošto u proizvodnji termometara normalno dolazi do odstupanja od konstrukcionih i računskih karakteistika neophodno je utvrditi odgovarajuće korekcije i primeniti ih kako bi se dobili rezultati zadovoljavajuće tačnosti.

Tehnika i postupak etalonovanja termometara su predmet posebne oblasti — metrologije, i time se ne bismo

dalje bavili u ovom izlaganju. Etalonovanje, po pravilu,

| 257