JUS standardizacija

najvažnije da je uočena potreba, da se aditiv pravilno deklariše kako bismo obavestili potrošača. Takav predlog je podržan od strane predstavnika međunarodne organizacije potrošača. Naime, stav potrošača je da se svaki aditiv deklariše po svom hemijskom imenu ali i po funkciji koju ima u nekom prehrambenom proizvodu. Činjenica da su do danas ispitana hemijska i toksikološka svojstva velikog broja aditiva i da su zajedno sa pomenutim međunarodnim telima odobreni od strane ovog Komiteta ukazuje na to da bi bilo veoma teško ako bi se za svaki aditiv trebalo da pretura dosta materijala čak i kad bi se određeni podaci tražili samo iz godišnjih izveštaja. Iz tih razloga povremeno se objavljuju određene publikacije kao što je „Pregled aditiva koji se bezbedno mogu koristiti u prehtambenim proizvodima“. Tamo se unose i najneophodniji podaci kao što je naziv aditiva, njegova formula, max dozvoljena količina u nekom proizvodu koji služi za ishranu ljudi. Svakako da se odobrenja ne daju paušalno već za svaki proizvod nakon proučavanja Međutim, zboa neprekidnog rada u toku poslednjih ne-

koliko godina, sem tog pregleda namnožilo se dosta do-

kumenata koje takođe treba imati i poznavati da bi se l mogao pratiti rad ili da bi se te odredbe mogle unositi

i u naše propise. Poslednji pregled bio je štampan kao”

publikacija Codex komisije za aditive u 1979. godini ali je kao što je već istaknuto rad na aditivima kontinuiran. Zato je moralo da se traži dosta podataka čak o istom adi-

tivu u godišnjem izveštaju jer ta publikacija više nije bila ·

kompletna. U toku ovog Zasedanja razdeljen je novi pregled aditiva sređen prema abecednom redu i po funkciji koju ima u proizvodu, Ovaj pregled je objedinio i sve aditive. odobrene posle hemijskih i -·toksikoloških ispitivanja, u toku poslednjih godina odnosno od 1979. do kraja 1983. godine. Pored pomenute nove sveske — pregleda, kao dopuna izašlo je i prvo izdanje kraćeg _ pregleda aditiva prema njihovoj funkcionalnoj upotrebi koje ima veoma slične podatke ali je prilaz malo drugačiji. Možda postoji delimično dupliranje u ovim publikacijama ali je sigurno da kako jedan tako i drugi pregled predstavljaju veoma pogodne materijale koji se lako mogu koristiti u svakodnevnom radu a posebno kao osnova za izradu jugoslovenskog pravilnika o kvalitetu aditiva. Međutim, mora se naglasiti da među aditivima ima jakih aditiva koji još nisu uključeni u Codex-ove standarde jer se baziraju na programu Združene organizacije FAO/ /WHO pa samim tim nisu došli kao preporuka da budu usvojeni kao aditivi u određenom proizvodu. Svakako da se to mora završiti pre nego što se pomenuta lista u potpunosti prihvati.

Pitanje aroma niie izostavljeno ni u toku ovog Zasedanja jer je kompleksno, a posebno zato što aroma ima veoma mnogo. Dosta se diskutovalo o prirodnim aromama kojira se daje apsolutna prednost. Međutim, nisu izostavljene ni ,,prirodno identične arome” dok se veštačkim

aromama prilazi i dalje sa većom dozom opreznosti. Međutim, ni sada nije donet neki definitivan zaključak pa je predloženo da se rad nastavi i da se pokuša nešto više u narednoj godini. Da bi se pomoglo radnoj grupi zatražiće se od zemalja članica tačno određeni podaci koji će obuhvatiti: sirovine koje koriste za izdvajanje prirodnih aroma, maksimalna količina koja se može koristiti ali će ona nadalje biti samo preporuka, način deklarisanja prirodnih aroma odnosno biološki aktivne komponente. Pomoćna sredstva koja se koriste u procesu proizvodnje a mogu da se nađu kao ostaci u pojedinim prehrambenim proizvodima, bila su predmet rasprave i na ovom sedamnaestom zasedanju Komiteta za aditive. Na prethodnom zasedanju održanom 1983. godine donet je zaključak da se uradi nova lista ovih sredstava, s obzirom da je bilo reči da ih ima više nego što je to bilo u postojećoj listi. Na osnovu dobijenih podataka od zemalja članica pripremljen je jedan sređen materijal, koji obuhvata nova sredstva, koja nisu bila u listi pomoćnih kao što su sredstva protiv stvaranja pene, katalizatori, enzimi i sl. Materijal je sređen tako da je sredstvo, koje se predlaže, moralo da se uklopi u dosadašnju definiciju ,,pomoćnih sredstava“, tako da je moglo da bude ili pomoćno sredstvo ili aditiv za prehrambeni proizvod a to znači da ima različite funkcije u različitim prehrambenim proizvodima. Ovde su. uvrštene i one supstance, koje se prenose sa sirovinom kao ostaci, a označavaju se samo kao aditivi. Isto tako uvrštene su i supstance koje imaju ustvari simultanu funkciju kao pomoćna sredstva ali i određenu ulogu u konačnom proizvodu. Ovaj materijal odnosno obnovljena lista ima zadatak da informiše odgovarajući komitet o pojedinim grupama proizvoda u cilju identifikacije pomoćnih sredstava i utvrđivanja potrebe za usvajanjem istih od strane Komiteta za aditive. Iz tih razloga neophodno je da se iznesu kompletni podaci o njima. Lista je i dalje ostala otvorena što znači da se zainteresovani mogu javljati i dostavljati svoje predloge i mišljenja.

Već u samom materijalu bila su izneta različita gledišta o problemu pomoćnih sredstava. Prema nekima njih treba svrstati u aditive za prehrambene proizvode s tim što bi se dopunila definicija. Neki su smatrali da ova sredstva treba svrstati negde između aditiva i pomoćnih sredstava. Predloženo je da se definicija dopuni tako što bi se unelo da se pomoćna sredstva ne konzumiraju kao hrana. Međutirn, postojao je i potpuno suprotan predlog koji kaže da bi ovakva izmena omogućila korišćenja margarina, jestivog ulja i skroba kao pomoćnih sredstava i kao hrane u isto vreme. .

Sve ovo ukazuje na nužnost da se „pomoćna sredstva” malo bolje razjasne. Neophodno je, kako je i zaključeno, da se naprave dve liste ovih supstanci kako bi se omogućilo da se zemlje članice izjasne o svakoj od njih. Bez sumnje je da bi svaka od njih morala da se preispituje pre

269

Standardizacija 1984./br. 9—10