JUS standardizacija

nego što bi se dozvolila njihova upotreba u proizvodnji. Pored sredstava koja se dodaju iz tehnoloških razloga, kako je to napred objašnjeno, postoji još jedna grupa koja takođe zaslužuje pažnju, a to su materije — supstance, koje se prenose u pojedini prehrambeni proizvod iz sirovine od koje se proizvodi taj proizvod. U sirovini su te supstance imale određeni zadatak,najčešće da je očuvaju do momenta njene prerade (stabilizatori u mastima, konzervansi u pulpi od voća, ostaci sredstava za ekstrakciju i sl.). U principu ova grupa je prihvaćena pod pojmom „carry over” i deifinisana je, Međutim, neosporno je da se posao nikad u potpunosti ne završava, i zato je prjpremljen materijal koji je bio osnova za diskusiju na ovom zasedanju Codex-a. Pored liste koja je bila značajna zbog eventualnog unošenja novih supstanci, na dnevnom redu je bilo i pitanje deklarisanja supstanci koje se na pomenuti način unose u proizvod. U dosadašnjem dokumentu u kojem je obrađena ova materija stoji: ,,aditivi za prehrambene proizvode, koji se u proizvod unose na pomenuti način (preko sirovine). U skladu sa usvojenim principom isti ne treba da se deklarišu na listi sastojaka”. Međutim, postavljen je zahtev da se ova odredba dopuni i da glasi: ,,Sem ako se to posebno ne zahteva kod određeme vrste proizvoda”. Među primedbama bila je jedna veoma značajna koja se odnosi na bolje deifinisanje ,,zagađivača” posebno u standardima kojima se utvrđuje kvalitet voćnih sokova. i masti i ulja u odnosu na propisanu granicu za SO+» i sapunjive materije. Jedan od ko'risnih zaključaka bio je da se u slučajevima kada se sirovinom unese veća količina aditiva, dovoljnih da obave funkciju aditiva onda je logično da u tom slučaju oni podležu obaveznom deklarisanju.

Komitet je prihvatio izradu novog predloga standarda u vezi sa principom „,carry over” — prenosa sa sirovinom ili drugim pomoćnim materijalom s tim da se o ovome Zatraži i mišljenje zemalja članica.

U toku ovog Zasedanja ponovo je postavljeno pitanje predloga standarda za kuhinjsku so koja se koristi u pripremi jela. Na samom sastanku je izneto da radna grupa nije bila u potpunosti saglasna u vezi sa količinom kontaminenata, pa je u tom smislu materijal dostavljen pre početka zasedanja. Naime nisu bili usaglašeni stavovi u vezi sa maksimalnom količinom kadmijuma. Na osnovu manjeg broja analiza nisu se saglasili u vezi sa predlogom da se količina kadmijuma smanji od 0,5 mg/kg na,

270'

0,3 mg/kg. Sličan predlog ali i zaključak donet je i na

šesnaestom zasedanju. Predlog je odložen s tim da se na ovom problemu mora raditi i dalje, da se prikupi veći broj podataka na osnovu kojih bi se mogao doneti jedan prihvatljiv zaključak za većinu zemalja članica.

U vezi sa planom ispitivanja kontaminenata (zagađivača) u pojedinim prehrambenim proizvodima vođena je rasprava na bazi mišljenja dobijenih od zemalja članica. Međutim, konstatovano je da nema dovoljno podataka da se donese neki siguran predlog koji bi bio prihvatljiv za sve zemlje članice. Većina zemalja je smatrala da nije rnoguće da se donese jedinstven predlog, pošto mnogo zavisi od vrste zagađivača i tipa prehrambenog proizvoda. Prema mišljenju većeg broja delegata različit pristup mora da se ima u slučajevima kada se radi o zagađivačima sa akutnim toksičnim dejstvom. U vezi sa ovim zaključeno je da se na ovome dalje radi kako bi se bolje sagledali problemi i na osnovu toga bi se uradio predlog standarda.

Na kraju ovog Zasedanja, kao i obično, utvrđena je prioritetna lista aditiva na· kojima treba da se radi a po mogućnosti treba da se pripremi predlog za sledeće zasedanje komiteta.

Tako je na osnovu onoga što se do sada uradilo zaključeno da se u listu za dalja ispitivanja uvrste dve prirodne boje koje se nalaze u standardu za proizvode od voća i povrća, odnosno u standardu za pire od kestena, (crocin i kartamus žuti). Neke delegacije su smatrale da status CO i nitro oksida takođe nije potpuno jasan pa je prihvaćeno da se i oni unesu u prioritetnu listu radi razmatranja njihovog toksikološkog dejstva. U vezi sa biljnim gumama nije prihvaćena neka široka lista već se zatražilo da se biljne gume najpre specificiraju a tek onda odluči koje od njih treba, prema osnovnim principima, ispitivati hemijski i toksikološki.

U vezi sa SO, kao i sa organskom i neorganskom živom, stav komiteta je da je nužno prikupiti dovoljno podataka na onovu kojih bi se doneli sigurniji zaključci pa je ovaj problem ostao da se prethodno detaljnije prouči. Zapaženo je da pravilno deklarisanje aditiva može najbolje da zaštiti čoveka; ali i ovo ostaje da se dalje razrađuje. Za sledeći sastanak potrebno je da se pripremi iscrpniji materijal koji bi se dostavio odgovrajućem komitetu. Rad se nastavlja na svim problemima o kojima je bilo reči i gde je bilo nužno da se istraživanja dopune ili da se

zatraže dopunska objašnjenja od zemalja članica.

Standardizacija 1984./br. 9-—10