JUS standardizacija

3.1 Klase radnog vremena Klase radnog vremena FEM prikazane su u tabeli 1.

Tabela 1

vremena vreme u časovima u časovima Vo.12 < 0,25 Vo.25 < 0,5 Vo. 5 < 1 - Vi < 2 V2 < 4 V3 < 8 V4 <16 >16

Podrazumeva se da jedan mehanizam funkcioniše onda kad je u pokretu. Za one pogone koji se ne koriste redovno u toku godine, srednje dnevno radno vreme se dobija kad godišnje radno vreme podelimo brojem radnih dana u godini.

3.2 Režim opterećenja pogona dizanja

Režim opterećenja pokazuje u kojoj je meri pogon dizanja (ili neki njegov elemenat) izložen maksimalnom opterećenju ili samo umanjenom opterećenju.

U cilju razvrstavanja pogona dizanja u pogonske klase, potrebno je po FEM-u, najpre odrediti: srednju kubnu

vrednost koja se odnosi na opterećenje translatora pri

podizanju.

252

k=Vii +)Št, + (6) +)5t+..... +3tA

(oblik ovog obrasca u skladu je sa postavkom da je vek

trajanja mehanizma obrnuto proporcionalan trećem ste-

penu opterećenja). U ovom obrascu tj i tA su koeficijenti radnog vremena, Bi i Y koeficijenti opterećenja iodređuju se na sledeći način: _ nazivna nosivost ili deo nosivosti Bi > ukupno dozvoljeno opterećenje pri dizanju

sopstveno opterećenje pri dizanju ukupno dozvoljeno opterećenje pri dizanju

_ Vreme rada sa nazivnom nosivošću ili delom nosivosti ukupno vreme rada

i • vreme rada samo sa sopstvenim opterećenjem pri dizanju ukupno vreme rada

TA =

Sopstveno opterećenje pri dizanju obuhvata:

— ukupnu masu podizača i opreme na njemu

— masu radnika

— otpor kretanja podizača

— deo mase sredstava za podizanje (užad, lanci i sl.) Ukupno dozvoljeno opterećenje pri dizanju obuhvata:

— nazivnu nosivost

— sopstveno opterećenje pri dizanju

Jasno je da se Bi i tj, računaju za različita korisna opterećenja i njima odgovarajuće vreme rada.

U tabeli br. 2 prikazani su stepeni opterećenja sa odgovarajućim vrednostima koeficijenta k (pri čemu su za Bi i. uzete idealne vrednosti).

0 30 0

Standardizacija 1984./br. 9—10