Južna Srbija — Vardarska Banovina, S. 100

98

Примиче се царица Милица, па ухвати за узду алата,

руке склопи брату око врата, па му поче тихо говорити:

»О мој брате, Бошко Југовићу! Цар је тебе мени поклонио,

да не идеш на бој на Косово,

и теби је благослов казао,

да даш барјак коме теби драго, да останеш са мном у Крушевцу, да имадем брата од заклетве.“

Ал' говори Бошко Југовићу: „Иди сестро, на бијелу кулу;

а ја ти се не бих повратио,

ни из руке крсташ барјак дао,

да ми царе поклони Крушевац; да ми рече дружина остала:

Гле страшљивца Бошка Југовића! он не смједе поћи у Косово | за крст часни крвцу прољевати

и за своју вјеру умријети.“

Па поћера коња на капију.

ТРИ ЈУНАКА — Народна песма „Који оно добар јунак бјеше, Што једанпут бритком сабљом мане Бритком сабљом и десницом руком Пак двадесет отсијече главар“

— „Оно јесте Бановић Страхиња.“