Južna Srbija — Vardarska Banovina, S. 96

За њима штитоноше, млади ко капља росе,

Штитове цара светлог и царске свите носе,

Па онда копљаници и оклопника чете,

За њима оци свети, певају песме свете,

И док са царског двора јечи борија писка

И док раздрагани народ са свих се страна тиска

Да види светлог цара, царицу и сина њина,

Свечано и полако, стопу по стопу ближе,

Свечани поход пред храм светога Спаса стиже,

На знак царев песме и звона сташе.

А цар прозбори благо: „Законе вере наше

Почитоваху ми преци, тако нек буде и сада!“

А из велелепног престоног царскога храма

Брујаху похвале Богу, молитве са песмама.

Патријарх са владичанством са дванаест царства страна

Пред цара, и царицу, и царевића сиђе

И покропи им чела водицом са Јордана;

И они целиваху њихове деснице свете.

И на знак патријарха свечани поход се крете,

И опет грмнуше звона и песме милогласне,

И царско лице крете и уђе у храм свети,

У царске столове златне.

И отстојаше пуну свечану службу сљету

А кад се служба сврши, цар из свога стола сиђе,

Са царицом и сином дверима светим приђе,

Патријарх с трпезе часне круну и венац скиде,

Знакове царске цару на царско чело стави, А

Па онда царици, потом и њину сину милом,

О огрну их царским знацима и порфиром

И помаза им чело јелејем-светим миром.

Благодарење наста и песме милогласне,

Грмнуше дванаест звона, писнуше борије. јасне,

Дворјани у тај пар Ј

Јавише народу целом: „Крунисао се цар!“