Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

312 ЈОВ. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

она у Градишкој Луци; тамо је женекиње већ оставило сајче и сају; сада од села Орашца и Кучкарева на југу влада овчепољска ношња са примесама оне из скопљанских села.

Зими женскиње, нарочито старије, носи и кожу; у кожуха на Овчем Пољу рукави су дугачки до лаката и везени су концем у разним бојама.

Сада се и у томе крају ове области почињу носити мало пре споменуте градске саке и полке од чоје и поставе.

Остало је све као и у другим крајевима ове области.

Накиш п наниз — ђердани, ђерданчики п друго доста се носи у овој области; преко појаса се носе пафте; ранијих година пафте су биле влашке пафше, и оне су биле тешке, а доцније се почело носити холчавесше и оне су лакше; сада има кубелија пафше (в. слику на стр. 310) и сада се ове највише носе; све су посребрене:; позлаћених пафта није било; позлаћене су ношене у граду. Наниз се састојао из сребрног новца; ђердани су дугачки од грла до појаса и ударају у пафте; а има ихи кратких; тоје јерданче. Алш ни — златан новац — ретко се носи у селима.

Свака женска носи минђуше, носи на рукама белезшке (гривне), прстење и друго.

Ђердани и ђерданчики су се највише почели носити од 1840. до 1860 године и свака их је женска почела носити. Још око 1860 године појавила се из околних градова јака агитација противу наниза. Први су учинили у том погледу кораке прваци у Врању па је та идеја била прихваћена иу Куманову и кумановским селима) До овога доба новцем је #00низавала пи појас — кола и тодвеска — п носило се, на Овчем Пољу, алпдзе. Алпезе су биле једна врста ђердана који се прикачивао на глави и носио низ леђа; алпезе су биле све нанизане, у редовима, сребрним новцем и спуштале су се до половине: оне су утврђивате за леђа нарочитим гајтанима, ра(хушовима који су укрштавани преко прса и с по једним крајем се закачивали опет за алпезе на раменима и слабинама; п рахтови су били нанизани парама.

Од тога доба, од пре 50 година на овамо место алпезе почела се плести штвиња као плетена грива од ланена конца

18 Таф. Карановђ (По етнографиата на Македонил, Обр. ТУ) нема ни појма о садашњој ношњи у овој области и описујеношњу из некога сасвим другога краја. Он спомиње неке дуге ризе до земље с црним гајтанима и везовима; саје од шајака до колена; пешкире алеве и како жене носе чалме, итд.

19 Врањски прваци год. 1851 упутили су пшемо хороепископу Пајсију и тражили да се напише анатема и прочита у црквама противу ношења дуката и у ошиште наниза. У писму се каже да они то чине из 00зира што много спрото женскиње, немајући средства да себи часним путем набави наниз, одаје се неморалу и на тај га начин тече.