Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ЖЕ

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 917

на гурбет у највише случајева донесу толико зараде колико да плате дажбине, а оним што се прибрало у пољу и од стоке живи породица.

Поред тако тешких државних дажбина хришћанско становништво у овој области подноси и друге намете. Беспослени и сироти Турци и Арнаути залазе по хришћанским селима и недељама и месецима се хране, госте и односе: живину, вуну, масло, сир, месо па много пута по што год и од намештаја и одела и то се трпи и подноси да не наиђе веће зло, ако се паћеници обрате властима.

Има више од 30 година како су Арнаути почели да носе свој дуван по српским селима и тамо га вилом остављати сад овоме сад ономе домаћину, Србину, да им га по њиховој цени прода па се после месец и два дана поврате и наплате од дотичнога сељака суму коју је дуван износио без обзира на то што се ништа од тога дувана није продало или што он ни десети део од аонаутске процене вредио није. На тај начин бију и злостављају хришћански свети изнуђавају паре или сенетше (призванице) на по коју суму па му после судом наплаћују и имање отимају. Сада Арнаути највише овим начином притискују српско имање у пограничним селима арнаутекога насеља, у овој области.

До половине Х1Х века стање је хришћанскога становништва у овој области, већим делом, било са свим сиромашно и жувот са свим прост. Изузетак је у томе чинило Овче Поље и неколика села на Нагоричкој и Кутлибешкој Заравни; нарочито је сиромаштина била у новцу. СОтари људи причају како су од својих очева слушали да се пре 150 година у целој овој области знало само за једну жену удовицу у Младом Нагоричину која је имала „на њуп“ 1000 гроша. Ма како да је претерано, ово казивање доста јасно казује колика је била оскудица у новцу и колико су земаљски производи и стока били без вредности. О великој оскудици у новцу и безначајној вред-