Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

316 ЈОВ. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ ·

кметове — коџа-баше, решавати код митрополита своје брачне парнице, чинити завештања и друго и представљати се као засебна јединица.=" Видели смо да су хришћани доцније сами међу собом и харач купили.

Друге правне односе који су стајали у вези са народним животом споменућемо. доцније.

Народ је много зулума претрпео и од многих покрета Турака и Арнаута у овој области, у граду и даље. Кад год би се, и ма због чега, побунили Турци и Арнаути они би најпре зашли по хришћанским селима да се обрачунају са Србима јер су им ови били криви и што су били живи. Од таквих зулума доста је света бежало чак у Србију. Из извештаја Начелства Округа Алексиначког од 18 авг. 1860 год. који се налази у Државној Артиви види се да су те године добегли у Србију четири човека само из села Длабачице (Риста Алексић, Алекса Тричковић, Величко Цветковић и Алекса Цветковић).

Сада су дажбине — даванија — ту овој области као и у свима околним у Турској. Оне нису мале већ према заради и у опште годишњим приходима; врло велике и тешке. По богаству, средња класа у планинским селима једва може преко године толико зарадити да плати дажбине и да се пехрани са породицом. У овој области хришћанско становништво од земаљеких или сточних прихода подмири најпре цара и спахију, ако има господара и овога, и онда живи оним што му остане; а остане му да једва дочека нови врд. Ако је сточар он мора продати најбољу годишњу стоку па тек да истера за даванију. Земљоделац мора да прода све најбоље своје жито, пшеницу или, где ове нема, раж па да може платити све дажбине. Видели смо (одељак Ш) како много глобе народ закупци десетка. Спромашнији људи који иду

22 Сазвало би се цело село, од сваке куће по човек, старешина задруге и они би између себе, у присуству чауша или каквог другог органа власти, изабрали себи кмета Овоме се одмах даје штап као знак старешинства над селом, За кметове су бпрани први домаћини у селу. Овакав начин опрања кмета укинуле су власти још око шесдесетих година у прошлом веку и почеле су саме оне постевљати кметове.